"Договор је да техничке екипе до 1. марта ускладе све те детаље, а после 1. марта ћемо видети каква ће бити динамика даљег рада. Тај термин, 1. март још није потврђен, а иначе је предвиђен за видео конференцију између мене као копредседника и четири копредседника Европског парламента, а такодће ће бити присутан и председник Спољнополитичког комитета ЕП Дејвид Мекалистер", рекао је Дачић у парламенту пред састанак са Друштвом судија Србије.
Дачић је поновио да се ништа ново није десило и да још никакав договор о детаљима није постигнут.
Председник Скупштине Србије Ивица Дачић и лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић позвао је данас Србе на КиМ да гласају за Српску листу, јер, како каже, на тај начин гласају и за српске и националне интересе.
Дачић је уочи косовских избора 14. фебруара приметио да се мало говори о чињеници да ће се на тој територији први пут одржати избори без посматрача ОЕБС-а.
"Нико не реагује на то да ће се у Приштини десити избори без међународних посматрача. Да ли је то нормално? Шта сад хоће неко да каже да је идеал демократије парламентарни живот на КиМ, а онда са друге стране имате свакодневне притиске, чак су увели у нека документа да ми држимо међународни дијалог. Је л'' можда био дијалог у Приштини", упитао је Дачић.
Он је додао да је један од захтева за Србију увек био да мора да има међународне посматраче на изборима.
"То је брука и срамота да нико о томе ништа не говори. Јасно је да се жели отети неки мандат Српској листи и да тај коме ће доделити тај мандат треба да буде Србин који ће задовољити тај формални услов и служити у некој влади која ће доносити антиспрске одлуке", оценио је Дачић.
Каже да је намера јасна и тим поводом позвао српски народ на КиМ да схвате да је питање јединства српског народа најважније за питање опстанка на КиМ и да гласају за Српску листу.
Председник народне скупштине Ивица Дачић рекао је данас да ће Скупштина имати још једну седницу у ванредном заседању која ће бити 23. фебруара, док од 1. марта креће са редовним заседањем.
Претходно ће у уторак, 16. фебруара, у Ваљеву бити одржан Колегијум народне скуштине који чине председник и потпредседник скупштине, као и шефови посланичких клубова, најавио је Дачић на конференцији за новинаре у парламенту.
Појаснио је да је договорено да се када нема седница скупштине, колегијуми одржавају у другиим градовима Србије, а не само у Београду.
Говорећи о дневном реду сталног заседања скупштине, Дацић је најавио разматрање предлога Измена и допуна закона о пореклу имовине и посебном порезу, као и низ других међународних споразума и избор једног броја судија који се први пут бирају на ту функцију.
У овој години како је навео скупштину очекује и разматрање Предлога Владе за промену Устава, што како је навео подразумева разгвор са свим заитересованим странама.
Ивица Дачић је рекао данас да процес уставних промена које је иницирала Влада Србије није још започет, јер он формално почиње седницом Одбора за уставна питања и законодавство.
Указујући да поступање Скупштине по Предлогу за измену Устава није ограничено роковима, Дачић је навео да са друге стране јесте орочено мандатом сазива скупштине.
Напоменуо је да ће бити процењено да ли ће промена Устава, која подразумева и референдум, стићи да се оконча до краја мандата овог сазива Народне скупштине, јер уставне промене не могу да се преносе у други сазив.
Пошто уставне промене морају добити потврду на референдуму, Дачић је указао и да би требало и да се Закон о референдуму уподоби овом тексту Устава.
"Неспорна је жеља да се изврше промене Устава, али то подразумева читав низ политичких договора пре свега око динамике. Уколико се буде ишло на ванредне парламентарне изборе, томе претходи одлука о распуштању скупштине и скраћењу мандата скупштине", рекао је Дацицћ новинарима пред састанак са представницима Друштва судија Србије, на којем су једна од тема била уставне промене.
Према речима Дачића, поред поменутих процедуралних питања, најважније суштинско питање је питање амандмана које ће, ако се усвоји предлог за измену Устава, тек онда бити предмет расправе у Одбору за уставна питања и законодавство.
"Одбор за уставна питања најпре утврђује да ли је иницијатива за промену Устава у складу са Уставом и законом, па ако утврди да јесте, онда се скупштина изјашњава да ли у начелу прихвата предлог за промену устава. Тек након тога Одбор почиње да ради на утврђивању конкретних амандмана", прецизирао је Дачић.
Потом се о томе скупштина изјашњава као и о предлогу када треба да буде расписан референдум, додао је он.
"Ту рокова нема, али је једини рок, који је за нас битан - крај манадата скупштине. Ако се промене започињу морају да се заврше до краја мандата ове скупштине", закључио је председник парламента.
