"Те две кључне поруке понављају се из године у годину", оцењује Грубјешићева у разговору за Танјуг.
Она објашњава да извештај покрива период 2019-2020. године и да се у великој мери ослања на извештај Европске комисије о напретку који је стигао у октобру претходне године.
"Да би се на прави начин разумео треба га прочитати у целини. Читајући га у целини, извештаји су увек избалансирани и региструју све оно добро што је урађено у посматраном периоду, али и указују и опомињу на задатке које треба испунити у процесу европских интеграција. Сам известилац Владимир Билчик је рекао да је извештај реалистичан", каже.
Даља процедура предвиђа да када га усвоји Европски парламент на пленарном заседању које се очекује крајем марта буде претворен у резолуцију, појашњава Грубјешић и додаје да те резолуције нису обавезујуће.
"У питању су препоруке, пре свега, политичке природе, усмерене на то шта би земља кандидат требало да уради и на шта да обрати пажњу у процесу придруживања", истиче она.
Упитана види ли неке новине у односу на претходне извештаје, Грубјешићева наводи како ће сад сви мерити да ли је извештај оштрији у односу на неке претходне, а тако се, како каже, само губи време.
"Треба гледати кључне поруке. Србија у ЕП има неког ко подржава њен европски пут али је и истовремено критичан према њој. У Парламенту седе посланици и имају као политичари право на своје мишљење и став", казала је председница Центра за спољну политику.
Према њеним речима, са свим посланичким групама у ЕП, којих је седам, треба радити много више него што је рађено до сада те је, додаје, то један од задатака и Народне скупштине и скупштинског Одбора за европске интеграције.
"Добра и квалитетна сарадња отклања и неке ''шумове на везама'' и у односима двају парламената, а и много мање пажње и негативних тонова би се посвећивало Србији било у ЕП било у самом извештају", напомиње Грубјешићева.
Она није желела да коментарише усаглашене амандмане у Нацрту извештаја који се тичу тзв. афера Крушик, Јовањица, Телеком.
На питање када очекује усаглашавање плана за примену нове методологије приступања Србије Европској унији те да ли сматра да по том питању има неких "кочница", одговара да је, нажалост, прошло већ скоро годину дана откако је усвојена нова методологија и да је већ требало да имамо план примене.
"Рокови се стално померају али очекујем да се то деси у марту. У сваком случају, план примене је потребан што пре јер се тако мобилише читава администрација која је у то укључена, а и преговарачке платформе треба да се израде на другачији начин. Нова методологија, уосталом, и јесте смишљена са идејом да процес придруживања и приступања ЕУ учини и бржим и кредибилнијим и динамичнијим, односно све оно што до сада није био случај", закључује Грубјешић.
