Службе безбедности учествовале су у истраживању и разоткривању Шнајдеровог противзаконитог деловања, а након опсежне истраге утврђено је да је грубо прекршио Бечку конвенцију, која регулише дипломатско - конзуларне односе.
Да не остане на нивоу тврдњи, прикупљени су исцрпне доказе а епилог свега је да је проглашен персоном нон грата.
Мирослав Бјеговић, декан Факултета за студије безбедности, каже да, према неким проценама, када су појачане активности, у Србији оперише око 3.000 шпијуна, док су редовно регистрована 102 која раде у амбасадама.
- Јединствене на овом задатку су првенствено земље Квинте, које индиректно своје замисли спроводе преко малих подизвођача на терену, то јест служби држава из региона, међу којима предњачи Хрватска, која је најактивнија од деведесетих година, што је доказано у неколико правоснажних пресуда пред судовима у Србији. Њихове сталне теме интересовања су, поред безбедносно поверљивих података, и спорна питања Србије и Хрватске, затим све оно што би могло имати негативан одјек у међународној заједници о питању положаја Србије - каже за Курир Бјеговић.
Љубан Каран, пензионисани официр КОС, указује да су многе обавештајне службе присутне у Србији, а да је управо хрватска служба увек имала своје интересе овде и велики број шпијуна и агената, али и успеха у раду.
- Њихово превасходно интересовање је да докажу неке ратне злочине да би сакрили своја злодела која су чинили током рата и да би створили такву климу да протерани Срби не могу да се врате у Хрватску - каже он.
Друго подручје интересовања су, како наводи, границе.
- Они не признају и нису задовољни границама на Дунаву, па покушавају преко својих агената да остваре померање те границе унутар Србије како би контролисали обе стране Дунава. У тим намерама они најчешће раде неке међудржавне послове и одатле траже моћне људе које би да врбују, најчешће на одређеним државним позицијама - наводи за Курир Каран.
(Блиц/Курир)
