- Када смо 2012. године преузели власт у Новом Саду затекли смо готово празну инвестициону мапу, јер 40 година ниједна фабрика није била изграђена у Новом Саду, још од времена када је био значајан индустријски центар у бившој Југославији. Од те 2012. године до данас, у Новом Саду имамо 29 инвестиција, укупне вредности око 370 милиона евра, и најмање 11.500 нових радних места. Ту није урачунат најављени број запослених у “Нидеку” и “Континенталу”, а то би за годину дана било још 1.000 нових радних места. Јавности су свакако најпознатије управо те велике мултинационалне компаније, чији је долазак у Нови Сад изазавао прави “бум” јер су се за њих бориле све земље региона. Ту мислим на фабрике “Лир”, “Аптив”, “Бери Калебо”, Истраживачко - развојни центар “Континентала”, “Трилатерал”, БМТС, "Нидек".
Недавно сте изјавили да је "Север 4" пун и да се отвара нова радна зона код Каћа. Поред "Континентала", постоји ли још заинтересованих за ту зону?
- “Континентал” је, да тако кажем, отворио нову индустријску зону Каћ. Купили су 27 парцела, од којих су три биле у градском власништву, и тако формирали парцелу од око 30 хектара. До средине следеће године биће завршено инфраструктурно опремање, комунална и саобраћајна инфраструктура, што ће повећати атрактивност саме зоне. Већ има доста заинтересованих.
Шта се дешава у вези са "Бари Калебоом", "Нидеком", БМТС-ом?
- Фабрика чоколаде је почела да ради у априлу, само годину и месец дана након полагања камена темељца, и већ запошљава око 100 људи. Што се тиче јапанског гиганта, „ЦТП“ је купила 12,5 хектара градског грађевинског земљишта у Радној зони "Север 4", по цени од пет милиона евра, и у току је израда идејног решења за изградњу погона за компанију “Нидек”. Почетак радова, односно изградња хале очекује се на јесен, а прва фаза производње у септембру 2022. године. Компанија “Нидек” планира да само у првој инвестиционој фази запосли минимум 500 радника. “БМТС” је прву фазу производње започео у мају 2020. године, а другу фазу у марту ове године. Тренутно запошљавају око 500 људи.
Који погони би требало да буду отворени у овој години и колико нових радних места се отвара на тај начин?
- Компанија из Мађарске „Гемтек Кфт“ је основала фирму у Србији под називом “ДСЦ” доо Нови Сад и то са седиштем у индустријском парку "Победа" у Петроварадину. Баве се производњом челичних конструкција и машинском обрадом метала. Планирана вредност инвестиције је 7, 5 милиона евра, и отварање 60 радних места. Почетак производње се очекује најкасније у јануару. Капитално интезивне погоне отварају и “Континентал” и “Нидек”, а значајно је да је “Континентал” најавио отварање новог истраживачког центра, и додатних 200 радних места за инжењере, поред 600 које већ запошљава.
Како сте задовољни досадашњим искуствима с великим компанијама које су дошле у Нови Сад?
- Некада и сами будете затечени када чујете ко се све интересује за долазак на наше тржиште. То нису поклони, јер тај свет бизниса је суров и нико вам неће доћи на лепе очи, већ зато што нудите сигурност и економску и политичку, одличне услове за пословање, и феноменалну радну снагу. Долазак “топ” компанија је показатељ колико је Србија цењена и поштована на инвестиционој мапи, и колико је Нови Сад као град напредовао, од оног града у којем 40 година није подигнута ни један фабрика. Знате, ниједан преговор са потенцијалним инвеститорима није ни лак ни кратак, све то изискује много напора и месеце озбиљних припрема, али када се догоди оно пружање руке за успешан договор, нема једне речи у коју може да стане све што осећате. Свака од тих инвестиција је још једна победа за Србију. Свака од тих инвестиција је мењала нашу пословну климу, обезбедила већи привредни раст, неупоредиво веће приходе за град, бољи животни стандард за грађане, извесност за наше младе стручњаке, и за све оне који планирају да раде и живе у свом граду.
Гиганти са свих страна света
Колико је Нови Сад уложио, а колико добио привлачењем инвеститора?
- То је улагање у будућност, које материјално није лако мерљиво. Много смо уложили, али данас можемо да кажемо да су у Новом Саду гиганти са свих страна света, да има посла за сваког ко жели да ради, да наши млади стручњаци не морају више да иду у бели свет јер смо им тај свет довели у Нови Сад. Увек смо имали велике снове, а никада нисам дозволио да ме заустави страх од евентуалног неуспеха. Није било лако у почетку. Неће инвеститори да долазе тако где нема добре инфраструктуре. Радили смо паралелно на више поља, и не престајемо да радимо. Од парадигми неуспеха попут напуштених фабрика, рушевина од бомбардовања, изгореле зграде "Радничког", направили смо нову веру у успех, и почели смо да градимо нове мостове.
На које инвестиције сте посебно поносни?
- Поносан сам због сваког новог радног места. Свако од њих је једнако важно. Имамо стопу незапослености од 6,5 одсто, што је историјски минимум. За наша два мандата у граду запослено је преко 27.000 људи. Очекујемо још боље резулатате у наредном период.
Има ли Нови Сад довољно квалификованих радника и инфраструктуру потребну за долазак нових компанија?
- Пратимо потребе тржишта. Имамо програм дуалног образовања у средњим школама, а ускоро креће и на факултетима Универзитета у Новом Саду. То ће много допринети да се смањи јаз између понуде и тражње на тржишту рада. Град је претходних година много улагао у недостајућу инфраструктуру у свим деловима, тако да у погледу развоја индустријских зона спремно дочекујемо потенцијалне инвеститоре. Сетите се каквих смо се глупости наслушали од представника бивше власти када смо почели да улажемо у опремање "Севера 4". А данас видите колико је то био важан стратешки потез. И не само да је "Север 4" оправдао улагање, него је покренуо интересовање за улагање у опремање нових индустријских зона.
Како се то одражава на градску касу и за шта се тај новац користи?
- То најбоље видимо кроз повећање прихода од пореза на зараде. Од почетка године имамо интензивне привредне активности, тако да се само по основу пореза на зараде до краја 2021. године очекује приход од чак 10,2 милијарде динара. То су фантастични резултати, посебно ако имате у виду околности последњих годину и по дана узроковане глобалном пандемијом вируса ковид 19. Дакле, ми сада само по основу пораза на зараде, у буџету имамо повећање за два и по пута у односу на пре 10 година. И то је један од најбољих показатеља привредног напретка и развоја града, али и разлике између садашње и бивше власти. Од 4,1 милијарде динара 2011. године, до 10,2 милијарде динара 2021. године је, сложићете се, фантастичан резултат. Такође, имамо буyетска повећања по основу доприноса за уређивање грађевинског земљишта, али и по основу пореза на имовину физичких и правних лица. Све то путем градског буyета који већ годинама има изразито развојну компоненту доприноси убрзаном развоју града, не запостављајући социјална давања за која је Нови Сад пример другим локлним самоуправама.
Снажно улагање у инфраструктуру
У овогодишњем буџету средства за капиталну потрошњу су повећана за 37 одсто у односу на претходну годину. У односу на 2010. годину то је три пута више средстава, или чак осам милијарди динара више. Зато ми сада снажно улажемо у развој инфраструктуре, скоро половина средстава одлази на развој саобраћајне инфраструктуре, затим комуналне делатности, али и улагања у развој културе, образовања, здравства, спорта... Захваљујући снажном буџету, у Новом Саду су бесплатни државни вртићи, дајемо субвенције за приватне вртиће, свим првацима обезбеђујемо бесплатне уџбенике …
У којој мери се остварује стратегија одрживог развоја Новог Сада и да ли негде заостајемо, а негде предњачимо?
- Стратегија је базирана на четири кључна приоритета: убрзани развој, друштвени развој, економски развој и добра управа. Стварање услова за нове инвестиције и отварање радних места су основа нашег плана економског развоја. Иако мислим да нема времена за опуштање, морам да признам да сам задовољан досадашњим резултатима, јер је Нови Сад не само један од најперспективнијих градова у региону, већ град који има најдинамичнији развој од свих градова његове величине у Европи.
Који су даљи планови на овом пољу за наредне године?
- Бележимо експанзију информационо-комуникационих технологија, и то се испрофилисало као један од основних праваца привредног развоја Новог Сада, кога с правом називају силицијумска долина овог дела Европе. Имамо престижне научно истраживачке центре попут “Биосенса”, Научно -технолошког парка, Центра за вештачку интелигенцију, тако да је то тај адут који привлачи велике светске компаније да овде отварају развојно-истраживачке центре. Туризам је за нас изузетно важна делатност, и ту видим велику шансу за даљи развој, да коначно искористимо све потенцијале које имамо и дунавски коридор.
Светозар Крстић
