Пре увођења приштинских такси, извоз из централне Србије на Косово и Метохију износио је на годишњем нивоу 445 милиона евра.
"Педесет милиона који су извезени, а ту је укључено 10,5 милиона еклектричне енергије, затим 12,5 милиона робе која је извезена у децембру прошле године када за међународне брендове није важила такса од 100 одсто. То је 23 милиона, значи да је 27 милиона евра пласирано на КиМ што је минимално у односу на 440 милиона", рекао је Љајић за РТС.
Према његовим речима, ми смо увезли више робе са КиМ, 29 милиона евра робе је купљено, али је то за 910.000 евра мање него у периоду пре увођења такси.
Највеће губитке претрпели су НИС, који је имао извоз од 50,9 милиона евра, затим Железара из Смедерева, као и компаније из прехрамбене индустрије.
"Немамо више доле ни ''Бамби'', ни ''Дијамант'', ''Викторије'', ''Сунока''...", навео је министар.
Каже да су осим наших, и косовски произвођачи губитници који су пронашли алтернативна тржишта, али са већом ценом.
Према његовим речима земље из окружења - Грчка, Мађарска, Бугарска, Словенија и Хрватска дуплирале су свој извоз на КиМ, док је Македонија повећала извоз за 50 одсто.
"Они су увоз пића компензовали из Аустрије и Македоније, увоз бензина из Македоније, Грчке и Албаније, шећера из Француске и Пољске, али цену плаћају њихови потрошачи јер су те цене веће у односу на српске производе", навео Љајић.
Сада и кад би такса била укинута, тешко би било поново пласирати робу на тржиште Косова и Метохије.
"Економска штета јесте огромна, али дугорочн ефекти ових такси биће велики, јер поред кампање која се води биће тешко поново пласирати робу на тржиште КиМ", рекао је Љајић.
