Загребачки Јутарњи лист је објавио хушкачки текст с циљем да се Сава Лешић представи као насилник који је тобоже лупио шамар малоlетној кћерки хрватског полицајаца и ветерана на путу Шибеник–Книн и који је заједно са својим братом и оцем тобоже физички напао тог истог полицајаца и његовог сина у дворишту своје породичне куће у селу Рамљане код Книна! Јутарњи лист наравно није контактирао Саву Лешића и чланове његове породице да би чуо њихову страну приче.
Такође, у Дневнику 2 Хрватске радио-телевизије (ХРТ) од 10. августа објављен је скандалозан прилог чији је циљ ширење мржње према прогнаним Србима који током летњих месеци долазе у већем броју својим кућама на подручју сјеверне Далмације и шире. Аутор прилога износи србомрзачку тезу да се сукоби на книнском подручју увек догађају у истом раздобљу тј. током лета а да су учесници инцидентих ситуација увијек исти, јасно мислећи на прогнане Србе. То је потврдио градоначелник Книна Маријо Ћаћић који је изнео опасну измишљотину да су кривци за инциденте и сукобе лица која не живе у Книну односно прогнани Срби који преко летњих месеци у значајном броју долазе да посете своја имања и ближе и даље рођаке. Извесни Венцо Бошњак је својом изјавом потврдио наведену измишљотину градоначелника Книна изјављујући да, „…када дођу ови, који су имали пребивалиште овдје тј. у Книну, направе проблеме“. Председник Координације ветеранских удружења града Книна Анте Анић-Кремић је изнио провидну лаж да полицајац и отац малолетне дјевојке није гледао да ли је Лешић Србин или није већ му је тобоже било важно што му је дете било угрожено. Полицајцу и његовој малолетној ћерки је била важна национална припадност Лешића и чланова његове породице што су јасно показали називајући их четницима и псујући им четничку мајку. На крају прилога горе споменута Ања Шимпрага је осудила без икаквих доказа Саву Лешића и придружила се нарученој хајци против њега.
Сава Лешић је рођен у Книну 1988. године а протеран је са породицом и својим народом у злочиначкој акцији „Олуја“. Он је дао изјаву српским медијима из које се јасно види да су у ауту биле две девојке које му нису дозвољале да их обиђе. Када је то коначно учинио почеле су да блицају и провоцирају дизањем два прста јер су видјеле да је у питању ауто београдских таблица. Сава је стао и заједно са супругом изашао из аута и пришао до њих. Малолетна девојка је почела да вербално напада Саву и његову супругу називајући их четницима а затим је лупила шамар његовој супрузи и кренула да је чупа за косу истовремено претећи својим оцем који ради у книнској полицији. После инцидента Сава и његова супруга су ушли у ауто и кренули ка породичној кући у село Рамљање а девојке су их пратиле. Након пола сата, пред кућом Лешића су се појавила два аутомобила из којих су изашли отац и брат малолетне девојке. Отац, који ради као полицајац, је претио да ће их све побити псујући им четничку мајку. Затим су он и његов син физички напали Саву, његовог брата, оца и мајку који су били принуђени да се бране да би сачували живу главу. Из изјаве Саве Лешића се може јасно закључити да је испричао истину о наведеном инциденту.
(ssr.org.rs)
