Такође, родно сензитивни језик скреће пажњу на оно за шта се све време борим, а то су родна равноправност и једнаке могућности за жене и мушкарце, рекла је Михајловић за К1 телевизију.
Каже да су покушаји Координационог тела да уведе родно осетљив језик у нацрт Закона о родној равноправности 2016. године наишли на велике отпоре, које не разуме, упркос чињеници да свако има право на своје мишљење.
"У неколико речника, као што је и Речник српског језика Матице српске, наводи се, на пример, да је министарка жена која обавља министарску функцију. Жене које предају у школи не зовемо професорима, него професоркама, учитељицама", истиче Михаиловић.
Она додаје да језик прати друштвене токове и мења се.
"Ово није време Нушића. Као што жене некада нису биле министарке, астронауткиње, председнице, данас то јесу и употребом именица у женском роду ми показујемо да се оне баве тим занимањима. Жене освајају све сфере друштвеног живота и оваква употреба језика који је родно неутралан је дискриминаторна", каже Михаиловић.
Нагласила је да се радује сарадњи и раду са новим министаркама у влади, као и да је важно да увек размишљамо о улози жене у свакој сфери друштва.
"За мене је све родна равноправност. Родно сензитиван језик још није званично део закона. Мислим да није лоше да имамо широку јавну расправу на ту тему и надам се да ћемо након тога имати усаглашене ставове који ће бити и део закона о родној равноправности", истиче она.
Језик треба да следи промене које су се већ догодиле у друштву и да, у складу са тим, допринесе видљивости жена у јавном животу, а не одржању стереотипа и предрасуда, поручила је Михаиловић.
