Милић је за Прву телевизију рекла да власт у Србији једина може да направи терен за побољшање српско америчких односа.
Она је истакла да је власт успела да убеди САД да постоје мали, али врло легитимни захтеви за решавање статуса Косова и да је спремна да за те уступке постане значајан и вредан партнер САД.
Додала је да се нада да ће и нова администрације у САД успети да процени шта је то што би САД мало требало да, и попусти Србије, и да види колика је корист коју би од Србије могли да имају.
Она је оценила да Србија треба да пази да сарадња са Кином и Русијом не угрози њен европски пут, и додала да све ипак губи смисао док се на фер и одржив начин не реши питање Косова.
Не може се превидети да ове две нуклеарне силе у Савету безбедности УН нису признале Косово, а ни Немачка ни ЕУ нису у Савету безбедности, рекла је она.
Додала је да постоје и руски и кинески интереси који не морају да се поклапају са интересима Србије око потребе да ствари око Косова остану исти.
ЕУ показује да је много хтела имного започела, да би хтела да има монопол око Косова а да нема инструменте, оценила је она.
Нагласила је да би Србија требало да размисли да шта су алтернативе, а једна и то кључна је јачање билатералних односа са САД.
Додала је да Србија треба да лобира Белој кући, Доњем и Горњем дому конгреса, Пентагону и Министарству финансија САД.
Лопта је више у дворишту Београда који треба да заузме проактивнији став и да понуди одређене уступке, рекла је она.
Милић је истакла да би Србија требало да реагује на нетачности које се чују и објасни да смо се променили и напредовали од времена 90 тих када смо кажњавани на најдрастичније начине.
Да, ми смо се променили и напредовали, осудили многе и изручили многе а шта је урадило Косово. 2021. године имамо нове геополитичке околности, и нове алате, и разговор треба да се дешава у новим околностима. То јесте потпуно ново питање, у односу на 1999. годину, рекла је она.
Додала је да поједини упорно спомињу геноцид на Косову и да је то једна од нетачности на које би Србија требало да реагује.
Који геноцид на Косову. Не постоји ни оптужница, а камоли пресуда за злочин геноцида на Косову, рекла је она.
Додала је да Србија мора да користи аргументе да је испоручила шест активних генерала полиције и војске, и два председника.
Није тачно да Србија није никад кажњена, кажњена је и бруталном сарадњом са Хагом. И то мора да се каже, сматра она.
Оценила је и да је директна увреда када Елиот Енгел каже "ако је УЧК чинила злочине" и запитала се а ко је онда убио 2.000 Срба на Косову.
Она је подсетила и да је у Србији убијено 750 људи током бомбардовања 1999. године а да је Србија бомбардована због 10.000 албанских цивила и запитала се где је ту размера.
Немојте нас правити глупима. Не можете зато што имате жељени исход тако лако газити принципе на којима сте деловали, и транзиционе правде и борбе против историјског ревизионизма, поручила је она.
