У оптужби групе посланика ЕП на рачун Србије, да је председник Александар Вучић ванредно стање увео да спречи слободу кретања и говора, а не због борбе против вируса, крије се нешто друго, оцењује Миливојевић и истиче да је мотив, пре свега, у вези са "борбом око Србије" и утицајем Кине и Русије.
Други мотив би, додаје, могао да буде везан и за интерес Србије да некако "преломи" и да се дефинитивно усмери према трансатлансткој заједници и евроатлантским интеграцијама.
"Критика има своје упориште од раније и одражава једну врсту незадовољства понашањем Србије, њеном позицијом у овом региону, али и њеном спољном политиком и њеним међународним положајем", рекао је Миливојевић за Танјуг.
Разлог је, каже, што Србија не одустаје од свог става политичке независности и војне неутралности и врло је јасна у спровођењу те политике.
Такође, Србија се није одрекла својих пријатеља, јасно је дала до знања у којој мери цени понашање појединих земаља, а посебно великих сила, када је реч о борби против вируса, указује Миливојевић.
"Има одраза и то што је Србија имала критички однос према ЕУ, али тај однос који није одударао од критичог односа који је сама Унија имала и у оквиру својих чланица", рекао је Миливојевић.
Критику дела европарламентараца види и као додатан притисак на Србију у покушају да се доведе у питање и њена унутрашња стабилност и њен спољнополитички курс, и начин како га спроводи.
"Ове критике немају никакво посебно утемељење и Србија нема разлога да мења свој курс и мења своју политику", поручује Миливојевић.
Понавља да је Србија применила све што и друге земље - све чланице ЕУ су се затварале, државе су доносиле врло рестриктивне мере, које су подразумевале све елементе за које сада упућују критике Србији.
Миливојевић истиче да је то став једне групације у ЕП која је и до сада имала одбојан став према Србији и упућивала неодмерене критике, пре свега, Тања Фајон и неке групације странака са леве стране у ЕП.
На питање треба ли Србија да реагује на критике, Миливојевић каже да за то нема разлога, јер ако би се правдала и објашњавала тиме би им дала на значају, и дала би аргументе на основу којих би могло да се квалификује као да Србија заиста сматра да је учинила нешто лоше.
"Нема разлога да Србија на било који начин реагује. Критике ће, када се све ово заврши, потпуно изгубити своју оправданост. Једноставно их треба игнорисати и ставити ад акта", каже Миливојевић.
Сматра и да критике неће доминирати у будућим извештајима ЕП, у мају, како то најављује Владимир Билчик, јер, понавља, критика је став мањине у Европском парламенту.
"О томе ће одлучивати већина, која ће имати у виду праву слику стања и недостатак аргумената за ову врсту критика", рекао је Миливојевић.
Група од 21 посланика Европског парламента, међу којима су и председница Одбора за односе са Србијом Тања Фајон и известилац за Западни Балкан Тонино Пицула, своје оцене пренели су у отвореном писму комесару за проширење Оливеру Верхејију, у коме му указују на "изузетно забрињавајућу ситуацију у Србији по питању уставних и људских права".
