У Србији и Црној Гори 2000. године постигли су оно што нису успеле НАТО бомбе 1999. године. И тако су створили прву претечу "обојених револуција", које су од тада сејале хаос и рат широм света, наводи се у тексту немачке посланице Жаклин Настић.
Од Грузије до Сирије, Либије и бројних јужноамеричких земаља до Кијева, организовани су протести који су били изразито "мирни“, али су брзо прерасли у насиље, каже се у тексту.
Увек уз активну, али пре свега финансијску подршку америчких такозваних невладиних организација, пре свега Сорош фондације, Националне фондације за демократију и Института Алберт Ајнштајн. Али и уз подршку немачких партијских фондација као што су фондације Фридрих Науман, Конрад Аденауер и Хајнрих Бел, навео је лист.
Црна застава Отпора са подигнутом белом песницом појављивала се на протестима широм света.
Али, данас је у Београду поново очигледна цела фарса "активиста” који се наводно залажу за демократију и људска права, пише Јунге велт.
Јер не морате да подржавате Вучићеву владу да бисте схватили да захтеви демонстраната не одговарају већинском мишљењу у Србији. Истраживања су годинама показала да доследно преко 70 одсто људи тамо одбацује потчињавање диктату ЕУ и САД. Као и учешће у санкцијама Русији или признавање кршења међународног права 1999. године када је НАТО насилно одвојио Косово. Резултати избора тачно одражавају резултате истраживања - свиђало се то државама чланицама НАТО-а или не. Иначе, они су већ у мају позивали на српски Мајдан. Због два пуцњаве које су несумњиво биле трагичне, али тешко да су била одговорност власти, наводи се у тексту Жаклин Настић.
Када је реч о наводним изборним нерегуларностима, лист истиче да су изборни посматрачи ОЕБС-а потврдили да се ово дешавало у узаврелој друштвеној клими и да је владајућа СНС била презаступљена у медијима током предизборне кампање.
Међутим, избори су били у складу са међународним стандардима. ОЕБС такође није желео да прихвати оптужбу да су бирачи на бирачка места довожени аутобусима, што, како се додаје у коментару, није суштински забрањено све док није повезано са било каквим изборним обећањем.
Тако, "прогресивном“ и "мирном“ опозиционом савезу и његовим присталицама вероватно није преостало ништа друго него да се на силу пробију у београдски парламент. Јер ако не желите да чујете позив "вредности Запада", само га морате осетити, закључује се у тексту посланице Жаклин Настић за немачки листа Јунге велт.
