Мултимедијалну изложбу први су погледали челници и секретари Покрајинске владе, директори установа културе, дародаваоци докумената Архива Војводине, професори и представници Универзитета у Новом Саду, али и гости из Израела.
Мировић, Пастор, као и ауторка изложбе обратили су се присутнима у новосаграђененом амфитеатру у дворишту Архива Војводине, који ће разноврсним садржајима из области културе обогатити Нови Сад, Европску престоницу културе 2021, истичу запослени Архива, а чију је изградњу финансирала Покрајинска влада.Изложбу чине документи о Банској палати или Белој лађи како је још називају, фотографије, разгледнице, личности које су обележиле историју Новог Сада.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић каже да изложбу чине три важна контекста, три слике које су се отвориле када су наши преци започели један важан посао, односно изградњу Банске палате, данашњег седишта Покрајинске владе и скупштине.
-Први контекст тиче се времена непосредно пре изградње палате, стварања нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије, формирања Бановина у оквиру Краљевине Југославије, дунавске Бановине и одлуке да се у центру Новог Сада сагради зграда Бановине која ће 80 година после бити симбол успеха, идеја о најбољем, симбол квалитета, трајања, свега што и данас желимо да поставимо као концепт када говоримо о Војводини - каже Мировић. -Други концепт се наслања на први и тиче идеје о најбољем. Војводина је у годинама које су претходиле изградњи Банске палате била расадник најбољих, књижевности, привреди, архитектури кроз дело Драгише Брашована, и кроз многа друга његова дела широм наше земље и то је важна одлука да у Новом Саду и Војводини будемо увек амбициозни, достојни великих визија људи онога времена. Трећи важан контекст је питање континуитета и достојности. Свако од нас данас треба да се запита да ли смо достојни тих великих људи и да ли у свакодневном раду бранимо и бирамо њихов концепт, идеје да се ствари мењају, да увек бирамо ањбоље, за Војводину и читаву нашу земљу стварамо вредности којима ће се поносити макар осам деценија након наших одлука и оних који дођу после нас.
Он истиче да историјски след који је довео Бановину на не само на архитектонску и грађевинску, већ друштвену сцену, избора најбољих и питање достојности, су ствари о којима треба да размишљамо и видимо узоре који су 1939. године Бановину извели на сунце дана.
Грађани учествовали породичном историјом у изложби
Ауторка изложбе Љиљана Дожић каже да изложба представља велики јубилеј- 80 година од изградње Бановинског комплекса- Банска палата у Новом Саду, као и путовање кроз време.
-Мултимедијална изложба архивских докумената “Прича иза приче- Банска палата” приказује сећања, давно заборављене приче, а прошлост је представљена у садашњости. Изложбу и каталог потписује Архив Војводине и Музеј Војводине, историчара, архивиста, кустоса, дизајнера, инжењера, архитеката који су заједно организовали изложбом- каже ауторка и додаје да изложбу чини јединственом то што је грађанима био упућен јавни позив, те су и они са својим фотографијама и документима из породичне историје обогатили изложбу.
-Ауторка је услишила моју молбу да први пут буде објављена фотографија коју смо пронашли прошле године у Архиву Матице српске, у питању је 1938. година, коју смо обележили прославом стогодишњице Присаједињења прошле године, на бини су стајала два рођена брата др Стеван Ћирић, председник Скупштине Краљевине Југославије и његов рођени брат владика Иринеј- каже Мировић.
Председник Скупштине АПВ Иштван Пастор каже да је архив важан, као и приче иза приче које се налазе у Банској палати, коју је још позната и као Бела Бановина и Бачка погача, али и Лађа на Дунаву и то је прича о политичкој, економској и културној историји града Новог Сада и Војводине, прича од државама које су настајале и нестајале.
-Банска Палата је сведочила о променама граница, симбола, политичких система, еконосмких уређења, социјалних структура и вредности. Само је Банска палата стојала као симбол моћи и лепоте, симбол политичке моћи утиснуте у време- каже Пастор. - Банска палата је уназад 40 година део и мог живота, а председник Мировић и ја смо пре 25 година ушли као посланици у ове зграде и оне су део нашег живота, стремљења, напора. Судбина и историја ове грађевине је наравоученије да нема вечних држава, поредака, ни власти. И то је врста поуке из 80 година уназад.
М. Стакић
