„Пролазио сам поред једног од биоскопа близу парламента и ту је био постер за филм ''Балканска међа'', који је 21. марта пуштен у дистрибуцију. То је једна пропагандна прича о томе ста се десило 1999. године. То је филм који није ни претерано популаран, није га много људи гледало, али је у биоскопима од марта. Очито да неко инвестира у то да буде и даље у биоскопима“, тврди Пшчел.
Пшчел је на панелу „Русија је присутна“ на конференцији „Пролазимо кроз зидове“, коју организује ЦЕАС у оквиру Седме Беоргадске НАТО недеље, рекао да у приступу Русије према Западном Балкану нема „вин-вин“ ситуације.
„Ту су да наметну своје инетресе и њихов приступ је прилично милитаристички“, тврди Пшчел.
Он је додао да је прочитао документ „Русија на Балкану“ Савеза за међународне односе Русије, за који тврди да блиско сарађује с владом, и рекао да је за Русију Балкан важан терен.
„Они се баве стабилношћу Балкана, али Балкан сматрају врстом територије где ће се надметати за превласт. Стабилност је важна, али још важније руско присуство на Балкану“, сматра Пшчел.
Он је додао да у извештају нема ничег „експлицитно негативног“, али да је споран начин на који се то све преводи у реалност.
„Ако погледамо Црну Гору, тамо је покушан државни удар. То је руско виђање обезбеђивања руског присуства у региону“, тврди Пшчел.
Он наводи да су међу алатима којима се Русија користи, поред инвестирања финансијских средстава, дезинформисање и подривање конструктивних договора и споразума.
Према његовим речима, Русија истиче неуспехе ЕУ и НАТО као део своје стратегије, што је, сматра он, било карактеристично када је потписан Преспански споразум јер је цела међународна заједница то поздравила, док Русија није делила тај ентузијазам.
„Што се нас тиче, потребно је развити отпорност. Добро је имати поштену конкуренцију, то је добро и у економији и не може да се бринемо због филма у који је инвестирала Русија, а једино што можемо да урадимо је да направимо бољи филм. Али морамо да промовишемо позитивну агенду, да дајемо праве аргументе и сарађујемо са земљама да повећају отпорност на различите негативне утицаје“, рекао је Пшчел.
Он је додао да је дезинформисање хибридна претња која се шири као вирус.
„Што су људи у региону отпорнији на то, то ће бити ефикасније супротстављање дезинформисању“, поручио је Пшчел.
