„Мој сан је да овај град не буде подељен ни у сећању, ни у комеморцији“, навео је Пуповац и додао је да може да истрајава да то тако буде, али да је потребан и допринос других.
Упитао је колико ће још времена требати да се у Вуковару и на другим местима страдања током 20. века појаве морални и политички ауторитети народа, вера и држава који ће поделити суосећање и жаљење на такав начин да ће пијетет једних постати и пијетет других.
Указао је да би требало чинити све да се чекање на то не претвори у трајно стање.
На питање да ли ће бити у четвртак у Колони сећања када Хрватска званично одаје пошту страдалима у Вуковару, Пуповац је казао да је у Вуковару данас на свим местима на којима треба и жели да буде.
„Данас смо овде и за четвртак и за свако место на којем бисмо требали бити", казао је.
Комеморације требају бити инклузивне, казао је Пуповац и додао да су у Вуковару страдали људи различитих националности и пред рат и у рату, те да би требало отворити могућност да сви људи осете одговорност и добију прилику да покажу оно што као људи требају, а то је подељен осећај пијетета према страдалима.
Пуповац је казао да је, као и ранијих година и данас када се обележава 30 година од страдања Вуковара, обишао два места на којима су почињени тешки злочини над његовим грађанима - Дунав и Овчару, као и да су запалили свеће у српско - православној цркви Светог Николе за све недужне жртве, све погинуле.
„Учинило смо то са снажним шаосећањем са њиховом патњом, као и са са патњом коју њихово страдање до данас изазива код њихових најближих“, казао је Пуповац.
Наводећи да пре 30 година није био у Вуковару, Пуповац каже да има осећај као да јесте, као и у Глини пре 80 година.
Истиче да свако од тих места, и све године и ратове, с више или мање свести живимо и данас али, наглашава, на начин на који не бисмо требали.
„Ми бисмо требали живети своје животе, а не смрти својих мртвих. Ми бисмо требали живети своје животе, а не мржње својих и туђих историјских непријатељстава. Ми бисмо требали живети животе своје деце уколико не желимо да њихове животе живи неко други. Ми бисмо требали живети будућност своје деце, а не прошлост својих очева, дедова и прадедова, оних од пре 30 и 80 година. Ми не бисмо требали живети у кругу, у колу смрти и мржње и страшне прошлости наших предака“, поручио је Пуповац.
Према његовим речима, одајући пошту страдалима, ми оживљавамо и осмишљавамо наше идеале, идеале будућег живота и будућих слобода.
Питање несталих је заједничка тема Србије и Хрватске, изјавио је данас председник Српског народног већа Милорад Пуповац додајући да је одговорност и на Загребу и на Београду.
Пуповац је то рекао након одавања поште настрадалима у рату у Вуковару 1991. године, а на питање новинара да ли је Вуковар место одакле би требало послати поруку Београду да отвори архиве о несталима из Домовинског рата.
Истакао је да је питање несталих заједничка тема, у којој би сви, како наглашава, требало да понесу свој део одговорности.
„И Загреб и Београд, свако онолико колико носи сазнање, носи и одговорност“, казао је Пуповац.
Додао је да у том смислу не само да подржава да дође што пре до наставка разговора између представника Влада у Београду и Загребу, него да дође до резултата до којих је могуће доћи после тих сазнања.
„Питање несталих и одговорних за страдање људи није нешто о чему ћемо престати бринути и чему нећемо посветити неопходну пажњу. То је питање које спречава да имамо дубок осећај мира у Хрватској и да постоји миран осећај међу људима који живе са једне и друге стране Дунава“, закључио је Пуповац.
Председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац изјавио је данас да односи Београда и Загреба много утичу на положај Срба који би, како додаје, свакако био много бољи у Хрватској када би ти односи били бољи, али и када би се решавала отворена питања.
Пуповац је за Танјуг у Вуковару, након што је одао почаст настрадалима током рата у том граду 1991. године, казао да би положај Срба у Хрватској био бољи када би се решавала отворена питања попут питања несталих, када би било политичке снаге које се одупиру томе да усташки поздрав "За дом спремни" има право грађанства, али и када би комеморативне акције, попут ове у Вуковару шириле много више толеранције, поверења и биле инклузивније него што јесу.
"Чинимо све да се то догоди, као што чинимо све да на другим подручјима српске институције и њихови програми буду што је могуће снажнији и да допру до што је могуће већег броја припадника српске заједнице и да се подели са нашим суграђанима хрватске националности, укључујући и ћирилично писмо", казао је Пуповац.
Наводећи да сваки поремећај односа између Загреба и Београда припадници српске заједнице у Хрватској "осећају на својој кожи", Пуповац наводи да се то одражава на тензије или их спушта, смањују нетолеранцију или је повећавају или подгревају мржњу.
Ако Хрватска и Србија могу пословати и ако је Србија један од најзначајнијих спољно - трговинских партнера Хрватске уз Немачку, Италију и Словенију и ако и извоз из Србије у Хрватску расте, како каже Пуповац, онда нема разлога зашто не би створили претпоставке и за унапређење политичких односа посебно зато што то треба да прати кретање људи, интересе Хрвата у Србији и Срба у Хрватској.
Пуповац истиче и да је веома важно за Србе и друге који живе у Хрватској одати пошту свим страдалима без обзира на националност.
Како наводи, то је важно и због међудржавних односа, због односа у Хрватској и због оних који су страдавали, а страдавали су и Хрвати и Срби.
"Чинимо све да се развије осећај и према страдању Срба и у Вуковару и у Олуји и након Олује и у другим градовима 1991. и 1992. године, као и у догађањима за време Бљеска. То је наш задатак према људима који су страдали, али и према томе како и на који начин ћемо створити претпоставке да се растерећени односимо и према страдањима наших суграђана хрватске националности и у Вуковару, али и у другим градовима", казао је.
Пошту страдалима у Вуковару 1991. године данас је одао и Веран Матић као изасланик председника Александра Вучића, а Пуповац каже да је значајно то што је већ неколико година заредом Матић као изасланик, а на темељу одлуке председника.
"Значајно је то што је ту и са нама и са другима са којима треба поделити саосећање за страдање грађана Вуковара и Хрвата и Срба. То значи и треба тумачити као настојање да се приближимо у сећању, као настојање да покажемо да нисмо бесћутни према страдању других, у овом случају припадника хрватског народа, а истовремено и да не заборављамо страдање српског народа", додао је.
Када је реч о отвореном питању између Србије и Хрватске а тиче се несталих, Пуповац каже да је у решавању тог питања дошло до застоја или до замрзавања.
Истиче да то треба променити и каже да није довољно говорити да судбина несталих треба да буде утврђена, као и да је штетно питање несталих политизовати и из хумане сфере пребацавити у политичку.
"Потребно је разговарати, потребно се сусретати, размењивати податке. Питање несталих је питање заједничке одговорности Срба и Хрвата и заједничке одговорности Србије и Хрватске. Свако у тој одговорности има за понешто поделити, дати, има за понеки део у којем на темељу властитог осећаја одговорности треба направити искорак", каже Пуповац.
На питање докле се стигло са разговорима са Владом Хрватске у вези забране усташког поздрава "За дом спремни", Пуповац подсећа да су последњи разговор имали пре лета и каже да их чека разговор пре зиме.
Према његовим речима, неки кораци су направљени и у том смислу наводи приказивање серије др Хрвоја Класић о НДХ.
"То је важно како би људи у Хрватској који за ових 30 година нису имали прилике знати, посебно нове генерације, шта је била та држава, какав је крвав траг иза себе оставила и какву је срамоту навалила на леђа хрватског народа. Имамо и чињеницу да је Министарство ускратило регистрацију једном удружењу који је регистровано са ознакама за дом спремни. То нису велики кораци, али су у нашим околностима значајни", каже.
Додаје да уколико се тим путем настави, онда ће се вероватно доћи до онога што је циљ - а то је да "За дом спремни" у Хрватској ни у којим околностима не може имати право грађанства.
Такође, Пуповац сматра да ће се доћи и до тога да грађани знају шта тај поздрав значи, односно да је антисемитски када су у питању Јевреји, да је истовремено антисрпски и антиромски и антидемократски, антицивилизацијски и дубоко антихуман.
Потпредседник Владе Хрватске Борис Милошевић поручио је након одавања поште настрадалима у рату у Вуковару 1991. године да град Вуковар заслужује да се сећамо његовог страдања, свих оних који су страдали, као и оних који се и даље воде као нестали.
„Исто тако Вуковар заслужује и да буде град живота, град толеранције, дијалога, различитости, град који гради срећнију садашњост и будућност“, казао је Милошевић.
Додао је да Вуковар заслужује да његови грађани међусобно разговарају, деле проблеме, решавају их заједно, а да сви из политике који дођу са стране треба само Вуковарцима да помогну у решавању проблема које сами не могу да реше.
Најавио је да ће и у четвртак бити у Колони сећања којом Република Хрватска обележава крај битке за Вуковар и одавање поште вуковарским жртвама са осталим члановима Владе Хрватске како би, како каже, одао још једном пијетет и жртвама, али и граду Вуковару.
Истакао је да ће сви из српске заједнице настојати да се поделе по националној основи превазиђу, да се обнове разговори.
Како каже, Влада у овом мандату је покренула процесе дијалога и јачања међунационалног дијалога.
„Нажалост, негативних последица има, нису нестале, али мислим да идемо у добром смеру и да ће сваке године тај процес бити бољи и да ћемо доћи до тога да се Вуковар више не сматра градом поделе“, казао је Милошевић.
На питање о санкционисању поздрава „За дом спремни“, Милошевић је казао да ће се дијалог на ту тему наставити.
