Посланица Странке модерне Србије Татјана Мацура аплеовала је на Владу Србије да повуче закон из процедуре, а на посланике да не гласају за њега, јер, како каже, закон није добро написан и његове мањкавости могу може да направе још веће проблеме.
“Апелујем на све посланике да ово питање ставимо изнад страначких политика оценимо и да апелујемо на Савет Европе, који притиска Србију да усвоји закон, и објаснимо да ћемо применом створити веће проблеме”, рекла је Мацура.
Она је истакла да је у потпуности изостала јавна расправа за предложено решење, наводећи да релеватна удружења, као ни народни посланици нису били укључени у писање закона.
Мацура сматра да закон не треба да буде прихваћен и подсећа да би председник Републике могао да врати закон у скупштинску процедуту, уколико га парламент ипак усвоји.
Посланик Српске радикалне странке Александар Шешељ очекивао је "темељнији закон", наводећи да у предложеном не види суштинска решења што, по њему, говори да се држава није довољно озбиљно посветила проблему.
Шешељ сматра да се закон доноси само због препорука Савета Европе и пресуде Европског суда за људска права.
“Постављала су се разна питања, али је најприсутније било помињање 10.000 евра као накнаду штете родитељима који у поступку не докажу да је дете украдено. У закону се не наводи да је износ фиксни, што значи да неко може добити 3.000 евра неко 5.000 евра. То значи да ће држава рећи да је дете неком ''мање украдено”, навео је Шешељ.
Оцењује да може доћи и до злоупотребе, јер се неко може и претварати да је родитељ украденог детета.
“На неки начин се легализује отимање деце. Држава не нуди решење, не нуди правду него нуди новац, што није нормално. Ми смо прихватили да је Европски суд донео решење да накнада буде 10.000 евра, а Србија је само прихватила без размишљања”, рекао је Шешељ.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, који је образлагао закон у скупштини, осврнуо се на захтеве да се формира ДНК регистар, указујући да се нико не може натерати да добровољно приступи ДНК регистру.
“Можете судском одлуком у појединачном случају некоме тражити ДНК, али мимо тога ви не можете неког натерати да добровољно приступи ДНК регистру”, објаснио је министар.
Подршка закону стигла је од Савеза војвођанских Мађара, а Елвира Ковач је указала да родитељи нестале деце деценијама чекају на тај закон.
Она је напоменула да су посланици СВМ учествовали у раду Радне групе која је некада постојала.
“Када причамо о удружењима код њих постоји нека конфузија о томе шта је заправо могуће. Мисле да би овај закон и његово усвајање укинуо кривичну одговорност у вези крађе беба. Ми ћемо подржати овај закон зато што су чињенице другачије”, рекла је Ковач.
Она је навела да ниједна истрага неће бити обустављена и да су то кривична дела која нису застарела.
“Усвајањем тзв. закона о несталим бебама Србија ће испунити своју обавезу према Европском суду за људска права, који је усвајањем пресуде наложио држави да успостави механизам за утврђивање истине и обештећења за родитеље који верују да су њихове бебе нестале”, рекла је Ковач.
Посланик Покрета социјалиста Ђорђе Комленски рекао је да закон не треба да спречи било чију одговорност.
“Ово није заташкавање могућих случајева. Ово је реакција државе да се на једини одговарајућу и примерени начин кроз судски поступак разреши дилема о постојању сумње о статусу новорођене бебе за које се сумња да су нестале”, рекао је Комленски.
Он је навео да је само покретање поступка врло једноставно и да не изискује никакве трошкове.
