Но, сасвим је јасно да су за Београд и Москву од тога ипак биле важније две поруке које су размењене у Кремљу. Најпре, Путинова порука да је Русија спремна да се укључи у дијалог Боеграда и Приштине, уколико се формат разговора прошири ван Европске уније, као и да ће се руска страна држати у решавању косовског чвора Резолуције 1244 СБ УН. Истовремено, за Москву, иако више пута понављано Вучићево обећање да Србија неће уводити санкције Руској Федерацији, добило је још више на формалности након што је изречено директно, за истим столом с Путином, пред бројним новинарским камерама. Да Србија неће ништа учинити на штету Русије, потврђено је још током посете наше делегације, када су представници Београда у УН гласали против украјинске Резолуције, којом су руској страни испостављени захтеви везани за Крим.
Министар одбране Александар Вулин, који је такође био члан делегације, објаснио је јуче да то што је Москва спремна да се укључи у дијалог Београда с Приштином уколико буде промене формата, мења све, и да то заправо значи повратак Ујединих нација у преговоре. Вулин је рекао да Србија трпи велики притисак Албанаца који покушавају да наметну САД као учесника дијалога.
И Ердоган „за”
Турски председник Реyеп Тајип Ердоган приликом недавне посете Београду није искључио могућност да се Србија „прикачи” на „Турски ток”.
„„Турски ток” пролази кроз нашу територију и даље ка Европи“, казао је Ердоган.
„Министри енергетике разговарају и ми такође разговарамо с Путином, тако да нашим пријатељима, попут Србије, омогућимо што пре допремање гаса. Он је приметио да „Путин сигурно неће негативно гледати на то”.“
„Могућношћу да Русија уђе у те разговоре ситуација се значајно, драматично мења јер бисмо имали с друге стране земљу која није признала КиМ, која ће се сходно томе и понашати“, предочио је Вулин. „То говори о промењеној Србији, личном односу поверења које Владимир Путин има према Александру Вучићу.“
Подсетио је на то да је у време Бориса Тадића и Вука Јеремића Србија ушли у Савет безбедности с резолуцијом коју је спонзорисала Русија, а изашла, како каже, с резолуцијом коју је подржала ЕУ.
„Ми смо избацили УН из дијалога, а увели Еулекс. Уколико се Москва укључи у дијалог, то ће бити повратак УН, односно оних земаља које нису признале Косово“, нагласио је министар одбране.
Позивнице
Председник Вучић је позвао руског председника да дође у Београд на званично обележавање краја радова на Храму Светог Саве, које је планирано 2019. године.
Поводом те вести, потпредседник Владе Руске Федерације Дмитриј Рогозин написао је на свом „Твитер” налогу: „А ми смо позвали Србе у Волгоград, на обележавање 75. годишњице Стаљинградске битке.”
Вулин је додао да су „у складу с нашим потребама и финансијским могућностима, започети разговори с руском страном о куповини вишенаменских хеликоптера „Ми-17“, до шест апарата, а тиме бисмо значајно обновили своју флоту”. На питање да ли се разговарало о набавци система С-300, министар одбране је одговорио да је рано говорити о томе и да озбиљне државе о тако важним потезима извештавају јавност „када дође време да се то деси”.
„Све што смо до сада договорили спроводи се у дан и сат. Руска страна испоручује све што смо договорили, раде се ремонти и модернизације, а ми поштујемо своје обавезе.“
Осим хеликоптера, како каже, у Србију по договору стижу и модернизовани тенкови, модернизована борбена оклопна возила за пешадију.
На питање да ли ће Запад срдачан сусрет председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина читати као приближавање Србије Русији, он је рекао да све озбиљне земље проучавају сваки сусрет и медијско иступање, да се проучава и говор тела.
Посета српског председника Александра Вучића Москви резултирала је низом споразума, а кључни су уговор о већој испоруци гаса Србији, Декларација у области модернизације привреде, као и Меморандум и Споразум у областима туризма и трговинској сарадњи двеју земаља.
Током двочасовног српско-руског самита, председници Србије и Руске Федерације, разговарали су, осим даљем наставку војнотехничке сарадње, о бројним економским темама, а констатовано је још једном да је енергетика приоритетна сфера сарадње двеју земаља.
„Осим што Србија, у перспективи, може постати велико тржиште за руски гас, може постати и важна карика у његовом транзиту. Развија се питање укључивања српских партнера у пројекат изградње нове руте за снабдевање енергената, „Турски ток”“, рекао је Путин након разговора с председником Србије, наводећи да би обим руских испорука гаса Србији до 2022. године могао порасти на 3,5 милијарде кубних метара.
С. Станковић
