Пратио је полуфинале Купа између Партизана и Црвена звезда, а намеран је да одгледа и финални меч између Партизана и Војводине. Дарко борави у Зрењанину одакле је родом супруга Данијела.
На почетку разговора за „Дневник“ питали смо га какве успомене и емоције у њему буди Зрењанин.
- Лепе успомене ме вежу за Зрењанин. Као млад сам дошао у Пролетер, са 17 година. У Пролетеру сам стасао у играча, ту ми се и отворио пут ка врхунској спортској каријери. Увек се радо враћам у Зрењанин и волео бих да се једног дана вратим и у Пролетер, из кога је потекло много великих играча, као што су Говедарица, браћа Ивић, Вукић, Бошковић, ја... Пролетер је увек био расадник талената. Град попут Зрењанина заслужује да има фудбалског суперлигаша – каже Ковачевић. Време у Зрењанину користи и да се дружи са пријатељима, прати нашу лигу и истиче да му је фудбал у крви. По његовом мишљењу, клубови у Србији напредују и нада се да ће поред београдких великана још која екипа играти значајнију улогу на европској сцени. - Искрено бих волео да што више нашх клубова наступа на међународној сцени. Волео бих да то буду Војводина, Чукарички или неки трећи клуб. Мислим да Црвена звезда са Дејаном Станковићем на клупи и са младим момцима из омладинског погона може и наредне сезоне да остави леп резултат на међународној сцени. Потребно је време да играчи стекну искуство и да се направи добра екипа, што Звезда у суштини и јесте.
Осим клупског фудбала, Дарко прати дешавања и у репрезентацији, а једно време је и активно био укључен у ту причу, с обзиром на то да је годину дана био спортски директор у ФСС. Имао је прилику да се поближе упозна са радом Савеза.
- ФСС функционише одлично. Међутим, увек нас је пратила прича о томе како имамо појединачно сјајна фудбалска имена, а да као тим нешто не штима. То нас је пратило и када сам ја играо за репрезентацију и када смо можда имали и бољу генерацију од ове. И 1998. и 2000. смо имали генерацију која је могла да уради нешто значајно на међународној сцени, да будемо међу пет земаља у Европи и свету.
Сматра да сада имамо квалитетну репрезентацију и упозорава да ће бити јако тешко против Норвежана у квалификацијама за ЕП.
- Сматрам да селектор Љубиша Тумбаковић треба да направи тим у којем ће наступити играчи у најбољој форми, не да играју имена, већ они који могу да пруже највише у датом моменту. Такође, сви морамо да будемо уједињени, а ту мислим и на јавност и на медије, да баш сви подржимо репрезентацију. После утакмице нека стигну анализе и критике, али у овом тренутку је потребно да будемо јединствени.
Дарко прати дешавања у клубовима у којима је наступао, а посебно је везан за Олимпијакос, с обзиром на то да са породицом и живи у Атини. Чује се и са бившим саиграчима, повремено са Марком Јулијаном, јер му је био и цимер, са Паолом Монтером, Хуаном Гомезом и другима.
- У контакту сам са играчима и управама Реал Сосиједада и Јувентуса. И они се редовно присете мене. То су врхунски клубови који наступају у врхунским лигама. Сви клубови ће сигурно сносити неке последице после пандемије коронавируса, али се надам да ће се после одређеног периода, рецимо за пола године, све вратити у нормалу. А када је реч о Олимпијакосу, са њим имам фамилијаран однос. Никада нећу заборавити подршку грчког народа коју ми је пружио када сам имао здравствених проблема. Грци су наш братски народ. Увек ћу памтити и оно што је председник Олимпијакоса Евангелис Маринакис учинио за мене и зато сам увек ту за овај клуб– наводи Ковачевић, који је једно време радио и као спортски директор и шеф скаута у Олимпијакосу.
Уз његово посредовање, у пирејски клуб су дошли и неки млади и талентовани играчи из Србије.
- У Олимпијакос су дошли Лазар Ранђеловић из нишког Радничког, Никола Чумић ће тек показати колико је талентован, као и Светозар Марковић. То су фудбалски бисери, а Лазар је већ показао да је реч о баш великом таленту – истако је Дарко Ковачевић.
Жељко Балабан
