Први пут било је то после 15. кола и победе (2:1) у Бачкој Тополи против ТСЦ-а и сада, уочи меча са Бачкотополчанима, али у Новом Саду. Овога пута непосредан повод за скок на четврто место јесте 13. победа (3:0) у игри са Железничаром у Панчеву. Разлог је, међутим, знатно убедљивији и садржан је у серији одличних игара и резултатском низу за респект, са 16 освојених бодова (од могућих 18) у минулих шест утакмица.
Нити су Вошини играчи тек ономад научили да пикају лопту, нити је Војводина тек пре шест утакмица ступила на српску фудбалску сцену... Истина је у томе да су чланови колектива почели да верују најпре клупском руководству и тренерском колегијуму, а потом и самима себи да имају тим за резултате достојне Вошине традиције. Таква спознаја и ниво самопоуздања који је прати, профилисао је и појединачне вредности сваког играча, са јунаком меча, двоструким стрелцем Михаилом Ивановићем на челу.
- Од мог повратка из Италије у „Дневнику“ сам увек имао свесрдну подршку – присетио се Ивановић. – Она није изостајала ни када сам промашивао и зато сам захвалан редакцији. Значи та подршка младим играчима, колико ми значе и та два гола, јер свака успешно завршена акција подиже самопоуздање на виши ниво. Не претерујем ако ценим да заиста радимо у породичној атмосфери. Најважније је то да смо успоставили серију позитивних резултата, али је још важније да имамо игру, да доминирамо, да верујемо да можемо да трајемо и да добре партије понављамо, из утакмице у утакмицу.
У основном делу првенства Војводини је преостала још утакмица са ТСЦ-ом у Новом Саду. У међувремену, уследиће још један сусрет са Чукаричким, у четвртфиналу Купа Србије. Заказан је за среду у Београду, од 17 часова. У том мечу поправнога нема.
Л. Бакмаз
