Рођен је у Рудом 1959. године и са само годину дана стигао је у Вогањ, где му је отац пребачен као железничар. После ниже основе школе у Вогњу од четвртог до омог разреда је учио у Руми и свакодневно путовао осам километара, што му је остало у дивној успомени.
- Спорт сам заволео од малих ногу, па сам трчао по пружним шинама и по десетак километара. У Руми сам био голман у школском тиму од 1970. до 1974. године, а по доласку у сремскокарловачку Богословију укључио сам се у секцију Левијатан. Међутим, у школи нам нису дозвољавали да будемо такмичари, па су нас тадашњи активни фудбалери Стражилова Мишић, Мецинг и други, а касније и бивши фудбалер Војводине Ненадић укључили да играмо са њима мали фудбал у Дворској башти – присећа се буковачки попа.
У Вогњу је Драган гледао Вошиног бомбардера Петра Никезића, а касније је упознао и друге велике фудбалере.
- Када сам отишао на факултет у Београд упознао сам Никицу Клинчарског и Џевада Преказија, па сам с њима играо фудбал и могу рећи да је било много лепо. Мој кућни пријатељ је Иван Голац, који долази у Буковац и, између осталог, радо посећује православне храмове.
Попа скоро редовно гледа утакмицама у Буковцу и може се рећи да је таличан. Када је он поред терена фудбалери најчешће кажу: „Дошао је поп Драган, победићемо.”
- Волим овај колектив и како кажу доносим му срећу, јер не губе бодове кад сам поред игралишту. Многа деца која овде тренирају ишлису на веронауку код мене, а многи ми и пољубе руку. Ретко пропустим коју утакмицу и заиста се радујем њиховим успесима - казао је прота Хаџи Драган Видаковић.
М. Павловић
