Штавише, ушли су у дуел поприлично конфузно и смушено, без идеје како да иоле дуже задрже лопту у свом поседу и организују игру, па је домаћин то искористио да константно угрожава њихов гол и већ у 6. минуту стигне до предности од 1:0. Новосађани су играли изузетно дефанзивно, без видљивије намере да учине нешто конкретније у нападу, а једини је Вељко Симић показивао какву-такву жељу да се надиграва с ривалом и некако покрене саиграче. Било је то, међутим, премало и недовољно да би тим тренера Славољуба Ђорђевића евентуално угрозио гол Васиљевића, па је екипа из Лазаревог града, слободно то можемо да кажемо, била много бољи ривал и заслужила да на одмор оде с резултатском предношћу.
Константна опасност по одбрану гостију био је Милан Спремо, некадашњи ђак омладинске школе „Илија Пантелић“. Управо је он центрирао код водећег гола, занимљиво је да се и том приликом створила велика гужва испред голмана Николе Симића, у којој је Ковачевић за тренутак успео да отклони опасност, а онда је Петар Кунић постигао атрактивни погодак у дебитантском наступу за крушевачку екипу. Очигледно је искусни тренерски вук Милан Ђуричић добро проценио да би умеће овог играча могло да буде од користи за његов тим и Кунић му се на најбољи начин реванширао. Вредан помена, што се учинка екипе из Новог Сада тиче, био је једино покушај капитена Немање Човића у 34. минуту из слободног ударца и ту бисмо ставили тачку.
Јесте, додуше, кренула Ђорђевићева екипа отреситије у наставку, притискајући одбрану супарника, али до стопостотних прилика није успевала да стигне. Чинило се, ипак, да ће успети да изједначе, али су онда примили и други гол у 75. минуту и прича у овом сусрет била је завршена. ВАР је пресудио да прекршаја над голманом Симићем није било, што су гости тражили од судије Јовановића, а Дејан Керкез је затресао мрежу и потписао се под важну победу Напретка.
Укупни утисак који су оставили играчи Војводине био је веома блед и недоречен. Чак и када су имали пуну иницијативу, нису успевали да се наметну и покажу решеност да промене ток утакмице. Интересантно је било и то што је тренер у наставку начинио само једно измену, па је Мркаић ушао уместо младог Кабића, што се испоставило као недовољно да се тим покрене. Е, сад, да ли Ђорђевић на клупи има играча способног да ствари преокрене, друго је питање, тек сусрет је тим из Новог Сада завршио онако како га је и почео – смушено, конфузно и безидејно.
Покушали смо јуче да ступимо у контакт с неколицином фудбалера Војводине, као и тренером Ђорђевићем, како бисмо од њих чули објашњење који су то били разлози за слабу партију, али се на наше позиве нико није јављао. Сазнали смо тек толико да су сви они добили слободно до четвртка када ће наставити с тренинзима и на којима неће бити чланова млађих репрезентативних селекција, који имају обавезе према националном тиму.
Могу ли Човић, Вукадиновић, Стевановић, Симићи и дружина много боље да заиграју у наставку првенства, или је партија коју су у Крушевцу пружили била реални одраз тренутног квалитета и могућности, питање је за струку, никако не за новинаре. По нама, овој екипи највише недостаје прави плејмејкер, играч који ће стати на лопту и преузети организацију игре, мада се о томе, барем не јавно, у финишу прелазног рока не говори. Без жеље да се мешамо у било чији посао, јасно је да Новосађани морају (питање је сада да ли то и могу) да пуно подигну ниво форме и покушају да барем стишају све гласније незадовољство навијача и свих оних који Војводину воле. Још увек се може причати о томе да је тек почетак сезоне и да времена има да се исправи пропуштено, али само под условом да почну да играју храбрије и на гол више од ривала. Дани пред нама и могућа догађања на фудбалској пијаци могли би да понуде неке одговоре на ову тему, па је јасно да су сада на потезу спортски сектор и управа клуба.
А. Предојевић
