Новосађани су славили на стадиону на Бановом брду, по киши и тешком терену минималним резултатом, али су пружили веома добру партију и ривалу практично нису дозволили да им конкретније запрети. Стрелац гола одлуке у 31.минуту био је Немања Човић, који је одлично испратио центаршут Николе Дринчића и онда главом послао лопту у супротни угао Петровићевог гола. Испоставиће се, било је то довољно за славље, а улазак у финале црвено-бели су прославили са групом од око 300 највернијих навијача.
Било је очито да су ученици тренера Лалатовића тактички одлично припремљени ушли у сусрет. Беспрекорно су покривали читав терен, али нису успели и да озбиљније запрете Београђанима. Ни на другој страни није било већих узбуђења, а прво од њих наишло је у 30. минуту. Тада је Човић одлично шутирао а голман Петровић крајњом муком избио лопту у корнер. После ударца са угла, уследила је већ описана акција после које је Човић постигао гол вредан финала Купа Србије.
Заиграли су домаћини тада офанзивније, али до 43. минута нису успели да створе конкретнију шансу. Тада је одлично шутирао из слободног ударца Видосављевић, Роцков је одбио лопту, а ударац Ћирковића отишао је поред гола.
Баш као што се и очекивало, рововска битка настављена је и у другом полувремену. Војводина је заиграла нешто опрезније, препустивши иницијативу „брђанима”, али су прве ударце ка голу ривала имали Новосађани Мркајић и Бојић. Оба шута су завршила високо преко гола, док је на другој страни тим тренера Александра Веселиновића претио, али у буквалном смислу те речи, преко Кајевића и Тедића. Било је очито да је Лалатовић на позицију десног бека вратио Стојковића, док је Андрић ушао у средину терена.
Чукарички је имао већи посед лопте, али није успевао озбиљније да припретио голману Роцкову. На другој страни у 84. минуту видели смо сјајну контру Војводине после комбинације Деветака и Ђорђевића, чији је шут голман Петровић избио у конер. Било је доста простора за брзе против ударе Војводине, а већ у следећем минуту бележимо феноменални лоб ударац Дејана Зукића, кад је голман Београђана био већ славладан али је лопта погодила пречку.
Песмом слављем и весељем фудбалери из Новог Сада обележили су улазак у финале, уједно и дефинитну потврду да ће у следећој сезони играти у квалификацијама за Лигу Европе.
А. Предојевић
Чукарички - Војводина 0:1 (0:1)
БЕОГРАД: Стадион на Бановом брду, гледалаца 1.300, судија: Грујић (Ниш). Стрелац: Човић у 31. минуту. Жути картони: Тедић и Кајевић (Чукарички), а Бралић (Војводина).
ЧУКАРИЧКИ: Петровић 7, Видосављевић 7 (Ндиаје) Каменовић 6,5 (Стевановић 6,5), Кајевић 6,5, Пушкарић 6,5, Ћирковић 5,5, Шапић 7, Ковач 6,5, Бирманчевић 7, Езе 5,5 (Мићин 6,5), Тедић 7.
ВОЈВОДИНА: Роцков 6, Андрић 7, Бралић 7, Саничанин 8, Ђорђевић 7, Стојковић 7, Дринчић 7,5, Вукадиновић 7 (Ђурић), Бојић 7,5 (Деветак), Човић 8, Мркајић 7 (Зукић 7,5).
После пласмана његовог тима у финале Купа Србије, шеф стручног штаба Војводине Ненад Лалатовић је изјавио да је пресрећан због оствареног успеха и да су црвено-бели изборили велику победу.
– Утакмица је била изједначена, али били смо бољи за тај један гол. Више смо желели ову победу и финале, те показали да смо с правом до њега и дошли. Желимо тај трофеј и мислим да га моји играчи, наши навијачи и цео Нови Сад заслужују, баш као и ја, с обзиром на све оно што радим као тренер последњих година. Да је било који други тренер на мом месту, данас би он био много цењенији него ја. Међутим, ја сам задовољан са тиме колико ме цене, јер мене народ у Србији воли. Поносан сам на то, баш као и на моје играче. Ово финале је њихово – каже Лалатовић.
За њега је ово трећи узастопни пут да је учествовао у полуфиналу Купа Србије.
– За мене је ово треће узастопно полуфинале, при чему сам први пут прошао у финале. Прошла два пута сам, нажалост, испадао од Партизана за један гол. Сада сам пресрећан, а ово је нешто о чему сам маштао и сањао. Можемо да будемо чак и вицешампиони Србије, што сам успео са Радничким из Ниша. Ово је велика победа мојих играча, који су апсолутно најзаслужнији за све ово. Желео бих да се захвалим и нашој управи клуба, која је пред ову врло битну утакмицу одржала један важан састанак са нама, на челу са господином Бајатовићем, господином Гајићем, господином Љубом Апром и свима осталима у клубу. Хвала им на свему. Многи кажу да је Нови Сад Српска Атина, а за мене је он и лепши од Атине. Ову нашу победу поклањамо сваком Новосађанину, а сваки Новосађанин данас треба да буде поносан на играче Војводине – изјавио је Лалатовић, који је додао да нема жељу када је реч о противнику у финалу.
