Испуњен сан многих генерација

дочекали представици Атлетског савеза Србије, председник Србије Томислав Николић, министар омладине и спорта Вања Удовичић, градоначелник Београда Синиша Мали и државни секретар у министарству одбране Зоран Ђорђевић.

- Нико није као атлетичари. Освајају медаље испод наше заставе и слушајући нашу химну, а у својој земљи до данас нису имали атлетску дворану ни за тренинг, а камоли за организовање престижних такмичења. Али, овде се рађају таква деца, побеђују и када им није много пружено и када се најмање очекује јер снага за победу је у нама и нашем односу према застави испод које стојимо - рекао је Томислав Николић на отварању.

Председник Николић је дадао да је то историјски тренутак за српске атлетичаре и земљу.



- Шест дугих година трајала је изградња овог велелепног здања, новог спортског симбола Београда и Србије - додао је председник Србије. Он је навео да је хала изграђена по стандардима Светске атлетске федерације (ИААФ), што је чини атлетским центром региона и једним од најпрестижнијих у Европи.



Атлетска дворана капацитета 1.500 места је, пре свега, тренажног типа. Простире се на 9.270 квадратних метара, има четири кружне стазе дужине 200 метара, а унутрашњост терена је предвиђена са скок удаљ, скок мотком, скок у вис, бацање кугле и осам стаза по 60 метара.Председник Атлетског савеза Србије Веселин Јевросимовић захвалио је свима који су помогли у изградњи атлетске дворане.



- Као председник АСС, у име свих атлетучара желим да захвалим онима који су помогли да краљица спортова добије свој кров над главом - председнику Николићу, премијеру Вучићу, министру Удовичићу, као и Братиславу Гашићу и министартву одбране, који су на правом примеру показали како два министрства треба да сарађују. Хвала вам што сте испунили атлетски сан, сан који су сањале генерације пре нас - рекао је Јевросимовић.



Отварању је присуствовао и први човек европске атлетике Свен Арне Хансен, који је честитао на „фантастичном дану за српску атлетику” и истакао да једа чека да поново дође у Београд следеће године, када ће се у главном граду одржати континентални шампионат у дворани. Отварању дворане и такмичењу присуствовао је и најбољи светски тенисер Новак Ђоковић.



На митингу „Сербијан опен” учествовали су атлетичари из Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Данске, Грчке,Мађарске, Македоније, Црне

Горе, Норвешке, Румуније, Словачке, Словеније, Шведске, САД и Србије, такмичећи се у 11 званичних и две ревијалне дисциплине.



Ј. Г.

Ђорђе Мијаиловић оборио национални рекорд

Српски атлетичар Ђорђе Мијаиловић поставио је први национални рекорд у новоотвореној дворани у скоку с мотком од 5,21 метар. Он је заузео друго место, иза Хрвата Ивана Хорвата, који је скочио 5,63 метра. Треће место припало је Словенцу Року Добершеку, док је четврти био домаћи такмичар Михаил Дудаш.

Резултати - скок удаљ, жене: 1. Ивана Шпановић (Србија, 6,85 м), 2. Јана Велдакова (Словачка, 6,29), 3. Ерика Јардер (Шведска, 6,28)...7. Сара Лукић (5,49), 8. Сања Ристовић (5,30), спринт 60 м, жене: 1. Маје Михалец (Словенија, 7,26), 2. Андреа Иванчевић (Хрватска, 7,29), 3. Зорана Барјактаровић (Србија, 7,73), мушкарци: 1. Звонимир Ивашковић (Хрватска, 6,71), 2. Денис Димитров (Бугарска, 6,78), 3. Алекса Кијановић (Србија, 6,96), бацање кугле: 1. Стипе Жунић (Хрватска, 20.54м), 2. Гага Маријуш Андреј (Румун, 20.25), 3. Месуда Пезера (БиХ, 20,06)... 5. Милан Јотановић (Србија, 15.78), ... 7. Михаил Дудаш (Србија, 14.18), док Асмир Колашинац није учествовао због повреде, трка на 3.000 м, мушкарци: 1. Елзан Бибић (8:09,06), 2. Немања Церовац (8:26,06), 3. Милош Крстић (сви Србија, 8:36,48), жене: 1. Анкуца Бобоцел (Румунија, 9:03.06 мин), 2. Амела Терзић (Србија, 9:3,39 мин), 3. Силвија Данекова (Бугарска, 9:13,12), спринт на 60 м препоне, мушкарци: 1. Yеф Портер (САД, 7.75с), 2. Владимир Вукићевић (Норвешка, 7.76), 3. Александер Брорсон (Шведска, 7,79), жене: 1. Андреа Иванчевић (Хрватска, 8,03), 2. Марина Томић (8,31), 3. Ана-Марија Нестериц (сви Словенија, 8,35).