Када се томе додају и љубав према ономе чиме се човек бави, односно вера да не постоје неоствариве ствари, уз прамен спортске среће, изгледи се знатно увећавају. О томе, из сопственог угла, најбоље може да посведочи Милош Конаков, кошаркашки тренер из Новог Сада. Или је боље да кажемо - шампион Мађарске с екипом Фалка из Сомботхеља. Чврсто се држећи стазе коју је сам пред собом зацртао, овај млади, 38-годишњи стручњак, није се либио ни једног посла, а судбина му је то вратила на најлепши могући начин.
Откуд то да сте се обрели у мађарској кошарци, ако се зна да сте у Српској Атини углавном били познати по раду у школама кошарке?
- Пре пет година отишао сам да радим у кампу нашег некадашњег суграђанина Ладислава Ратгебера у Печују - открио је Конаков. - Мој посао односио се на анализе и скаутинг, а онда ме је судбина први пут погледала и испред мене нашао се Срећко Секуловић, бивши легендарни играч и тренер суботичког Спартака. У том тренутку био је први тренер Фалка и, игром случаја, тог лета остао је без помоћника. Требао му је неко ко познаје кошарку, зна да ради на компјутеру и коме може да верује, а од неких наших стручњака чуо је лепе речи о мени и понудио ми је посао.
Пуних годину дана та сарадња је потрајала и тада сте играли у финалу у којем сте били поражени. Секуловић је тада напустио Сомботхељ, али сте ви остали у Фалку?
- Срећко је напустио Мађарску, а руководство клуба на његово место довело је Словенца Гашпара Окорна, човека који је претходно имао и евролигашко искуство. Инсистирао је на томе да му помоћник буде неко ко познаје мађарску лигу, сложио се да то будем ја и успешно смо градили заједничку причу током наредне три године.
Када је Окорн из породичних разлога прошле године напустио Мађарску, ви сте постављени за првог тренера. Да ли вас је то изненадило?
- Идеја челних људи клуба била је да ме у једном тренутку поставе на то место. Био сам део Фалка већ четири године, познајем средину, а они су, како су ми рекли, били задовољни мојим радом. План је био да то буде баш овог лета, али је сплет околности прошле године био такав да је баш Окорн почео да ме гура за свог наследника. Не могу да кажем да су се људи из Фалка због тога бунили, прихватили су идеју и самостално сам водио тим у прошлој сезони. У почетку, додуше, чинио сам то мало бојажљиво, али је брзо све дошло на своје место.
Годинама се мађарска кошарка ослањала на нашу тренерску школу, па је већи број стручњака из Србије радио у њој. Каква је сада ситуација?
- Било је раније заиста тако, али су наше тренере помало сада стигле и године - рекао је Конаков. - Дошло је по том питању до промена, па сада у Мађарској раде тренери из Словеније, Хрватске и осталих екс ЈУ земаља, али се наша кошарка и даље изузетно цени. Укратко, сада је тамо на делу, да је тако назоцвем - балканска тренерска школа.
Дошло на своје место? У првој години одмах сте стигли до титуле, што, признаћете, није баш чест случај?
- Направили смо екипу која је у основи имала пет репрезентативаца Мађарске и још једног млађег играча, који је био веома важна карика у тиму. На то смо додали још два странца и неколико добрих домаћих кошаркаша. Због тога су наши резултати изазвали чудо у тамошњој јавности, посебно када смо освојили титулу.
Све то неумитно рађа повећање амбиција: како клупских, тако и поједначних?
- Током лета отишла су нам четворица репрезентативаца, са жељом да се даље доказују у европским оквирима. Променили смо стратегију и довели смо сада још четврорицу играча из иностранства, а последњи од њих је Стефан Пот, Суботичанин и некадашњи играч, између осталих, Војводине, Партизана и да не набрајам даље. Све то сада чини мало другачију причу, али ћемо да будемо веома амбициозни у ФИБА лиги шампиона.
Ваш клуб није дебитант у том такмичењу?
- Напротив! Већ три године играмо у тој веома јакој конкуренцији и лагано, као клуб, растемо у њој. Прво смо играли групу и захвалили се, онда смо замало, буквално за једну утакмицу, прошли даље, а треће смо се пласирали у Топ 16 фазу. На продужетке смо изгубили од Стразбура и Лијетувос Ритаса, а били смо тако близу Топ 8 фази... Побеђивали смо италијански Тревизо, Ригу и АЕК и у групи имали скор 5-1. Сада нам је жеља да задржимо ниво који имамо у Мађарској, али и да у Европи направимо нови искорак.
Какве ви лично имате жеље у наставку каријере, која је кренула баш лепом, узлазном линијом?
- Четири године сам био помоћни тренер у тиму који се увек борио за титулу и играо у Европи. Радио сам уз тренере који су стекли позната имена, играче који су се афирмисали и, када то ставим на папир, све то чини један факлутет, на којем сам имао прилику да стичем озбиљно знање. Наравно, имао сам идеју да у једном тренутку постанем први тренер и то ми је пошло за руком, а сада желим да одрадим још једну добру сезону. Још увек сам миран и имам уговор на годину дана с Фалком, а за касније ћемо да видимо - поручио је Милош Конаков.
Текст и фото:
Александар Предојевић
