Обрадовић је у разговору за Танјуг говорио о томе како се једна велика шампионка носи са тренутном ситуацијом и изостанком са стазе, који су циљеви за наредну сезону, плану за Олимпијске игре и колико је важна импровизација у овом периоду.
Шпановић је прошлу годину завршила са повредом због које је пропустила Светско првенство у Дохи, а убрзо после тога свет је погодила пандемија корона вируса која је паралисала спорт, обуставила тренинге, а након тога и многа такмичења су одложена или отказана.
Светска и европска шампионка у скоку удаљ средином јуна зарадила је нову повреду, када је сломила метатарзалну кост, због које је сада у процесу рехабилитације.
Изузетно је тешко спортисти да се носи с повредом, поготово када се то деси усред такмичарске сезоне као што се то десило Ивани прошле године. Спортисти су увек фокусирани на главно такмичење сезоне и када их нешто спречи да се појаве на истом онда пролазе кроз озбиљне кризе. С обзиром на то да су нам ове сезоне отказана сва велика такмичења, Иванина повреда нас није избацила из колосека, рекао је Обрадовић.
На питање која је ситуација "погубнија" за Ивану, када нема тренинг или када нема такмичење, њен тренер је одговорио:
"Не могу рећи да је нешто од та два погубно за Ивану. Она је ''стари спортиста'' који иза себе има безброј тренинга и такмичења. Одсуство са тренинга или такмичења не може гумицом избрисати све оно што се акумулирало дугогодишњим радом."
Сви спортисти су генерално морали да редефинишу циљеве постављене за 2020. годину, Олимпијске игре у Токију померене су за следеће лето, ситуација је и даље неизвесна, а календар такмичење свакодневно је подложан изменама.
Ова ситуација јесте атипична, али се мени није десила први пут. Почетком деведесетих година наши спортисти су такође имали великих проблема са такмичењима, јер нам је свет увео и спортске санкције. Наш тим је увек спреман да одговори свим изазовима, па и овом новом. Ситуацију смо сагледали из свих углова, а ову годину користимо да њен организам што више опоравимо од вишегодишњег замора изазваним нерпестаним такмичењима. Од 2013. године до данас Ивана је освојила 12 медаља на највећим такмичењима, објаснио је Обрадовић.
Цела ситуација са короном донела је промену плана, па су Обрадовић и Шпановић одлучили да неће учествовати на Светском првенству у кинеском Нанкингу, које је на програму 19. до 21. марта следеће године, због Европско првенства у дворани од 5. до 7. марта, на ком ће Ивана покушати да освоји четврто злато у низу.
Одлука је заправо била врло једноставна. Због короне је дворанско Светско првенство померено за следећу годину, тако да ћемо 2021. по први пут у дворани имати два велика тамичења. Одабрали смо оно прво, јер ће ово друго бити у касном термину и пореметило би планове и припреме за Токио, каже Обрадовић и објашњава како ће трасирати пут до Олимпијских игара, на којима је циљ да се Ивана попне на највиши степеник победничког постоља.
Као што сам већ рекао, ово није први пут у мојој спортској каријери да се сусрећем са ситуацијом која захтева импровизацију. Онај који се боље адаптира на новонаставлу ситуацију, тј. боље импровизује, биће у бољој позицији да се бори за медаљу на ОИ. Ми никада нисмо скривали наше амбиције, а то је златна медаља у Токију, поручио је.
Обрадовић је упитан и колико ће цела ова ситауције пробудити инат код Иване и њега као тренера, односно да ли ће овај лош и незахвалан период бити предност када такмичења и борбе за медаље крену.
Инат се често спомиње као мотив за велика такмичења. Инат као мотив користе само млади и неискусни спортисти. Он тада као мотив и има неко значење. На таласу ината се не може дуго возити. Зато он касније прераста у мудрост, а мудрост краси старије спортисте. Ивана веома добро зна да шта су јој приоритети и мотиви када су Олимпијске игре у питању, а то свакако није инат, закључио је Обрадовић.
