Наши репрезентативци пажљиво одрађују сваки степеник на путу до главног циља, како би се пред домаћим навијачима показали у најбољем светлу. Сезона је дуга, а на путу до остварења зацртаног много је разних препрека, које су уобличиле досадашње резултате.
Суботичанин Мартин Мачковић (28) весла двојац без кормилара са Милошем Васићем из Београда од 2019. године, а од 2020. под будним оком тренера, нашег прослављеног такмичара Николе Стојића. Петопласирана посада са Олимпијских игара у Токију 2021. одрадила је први део сезоне у ком је учествовала на Светским куповима у Загребу (пето место) и Луцерну (четврто), а у међувремену и на Европском првенству на Бледу (шесто).
– У једну руку и јесмо испунили нека очекивања, а у другу и нисмо, јер немамо медаљу ове године. Нисмо били у најбољем издању на почетку сезоне. На Светском купу у Загребу, био сам болестан и било је питање да ли да идем, или не. Отишао сам и успели смо да уђемо у финале, што је успех, али нисмо били у борби за медаљу – осврнуо се Мачковић на регату у Хрватској.
Припреме у Книћу и на Сребрном језеру
Двојац без кормилара, Мартин Мачковић и Милош Васић, раде са тренером Николом Стојићем у групи са дубл скулом Александар Беђик (Суботица) – Александар Филиповић (Смедерево) и скифистима Јованом Арсић (Зрењанин) и Николајем Пименовим, Русом, који је од ове сезоне репрезентативац Србије.
– Од понедељка смо на двонедељним припремама у Книћу код Крагујевца, јер је у Београду на Ади Циганлији гужва због купача, а на Сави има доста глисера и чамаца. Потребно нам је мирно место. Потом ћемо недељу дана провести у главном граду, да бисмо затим отишли две седмице на Сребрно језеро – рекао је Мачковић.
Не размишљају о притиску
Наши веслачи имаће прилику да се за светске медаље боре у Београду пред домаћим навијачима, члановима породице и пријатељима.
– Још не размишљамо о томе да ли ћемо имати додатни притисак зато што се такмичимо код куће. Мораћемо да се изолујемо у свом чамцу и мислимо само на трку, на шта смо и навикли јер смо сви искусни, а сигурно је да ће бити више ствари које ће нам на неки начин одвлачити пажњу тих дана – рекао је Мартин Мачковић.
Овај тандем има бронзу са Европског првенства у Варезеу 2021. године, али се ове у Словенији није домогао одличја.
– Нисмо били у форми. Обезбедили смо финале, што је колико-толико прихватљиво, али нисмо били у игри за место на победничком постољу. Једноставно, нису се све коцкице поклопиле – додао је Мачковић.
Полако, али сигурно, двојац је подизао форму и показао је још једном да припада светском врху, на последњем Светском купу у Луцерну, где је био четврти.
– Поправили смо се доста до тада. Приближили смо се екипама које су биле испред нас и добро смо се показали. Ухватили смо залет и сада треба још да радимо како бисмо били најбољи на Светском првенству у Београду – рекао је Суботичанин, који има титулу шампиона света и три бронзе у конкуренцији млађих сениора.
Како је и раније рекао за „Дневник”, пошто је одрадио сваки корак у млађим категоријама, време је за медаљу на планетарној смотри у сениорском стажу.
– На свим такмичењима које смо прошли конкуренција је била најјача. Добра ствар је што су то, углавном, посаде из Европе, тако да је нама свака трка била у рангу европског и светског шампионата, па и Олимпијских игара – објаснио је Мачковић.
Сада је фокус само на највећем такмичењу ове године у свету, на Ади Циганлији.
– Под број један, морамо да узмемо норму за Олимпијске игре у Паризу, што значи да треба да будемо међу једанаест најбољих чамаца. Међутим, циљ је да будемо на највишем нивоу како бисмо освојили и медаљу и нашли се на подијуму на домаћем терену – поручио је Мачковић.
Место на претходним Олимпијским играма у Токију наш двојац је изборио седмим местом на светском првенству 2019. године, а сада је одлична прилика да се поново нађу на овој смотри у Паризу, али са медаљом око врата у Београду.
К. Бугарски
