Студира хемију и брзо се прилагодила новом начину живота и тренирања. Две године се припремала за овај корак, тако да је спремна отишла „преко баре“.
– Причала сам доста са тренером Огњеном Матијевићем, јер је више био упућен у детаље око одласка у Америку. Знала сам како ствари функционишу. Послала сам мејлове за више универзитета, али у Портланду сам добила пуну стипендију и највише ми се свидео програм, тренер је јако добар. Постојала је мала нервоза, јер ипак идем на другу страну света, остављам све, породицу, пријатеље, али више сам била узбуђења, јер је ово већ дуже време био мој сан. И даље ме држи адреналин. Јако ми је лепо, драго ми је што сам се одлучила да дођем и што сам изабрала веслање зато што је леп спорт и пружа ти прилику као што је ова. Не знам да ли бих дошла у Америку да није било веслања – рекла је за „Дневник“ Панчевка.
Мина је одмах истакла да жели да охрабри девојке да пробају веслање.
– Леп је и занимљив спорт. Сматрам да живим здравији живот откад га тренирам волела бих да више њих пружи шансу овом спорту. Овде у тиму имамо 30 девојака, што је јако лепо видети, јер ја нисам имала то искуство, па бих управо зато и желела да се више девојака придружи Тамишу. Ако се трудиш мислим да лако може да се добије и ова стипендија – додала је Михајловићева.
Како каже, брзо је „ушла у штос“ када је реч о обавезама и начину живота у Портланду.
– Само мораш да будеш организован. Имамо предавања сваки дан, сем викендом и два тренинга дневно. У Тамишу сам имала углавном један, тако да ово јесте мало напорније, али такмичимо се у Дивизији један па и треба да буде теже. Изазовно је, али ми се свиђа што је тако. Већ видим напредак и код себе и у тиму. Лепо сам се уклопила. Доста је лакше стидирати овде и тренирати, јер је све усклађено и може све да се постигне.
Преко лета ће Мина Михајловић тренирати у Тамишу и планира да остане посвећена веслању, у ком Србија на Олимпијским играма у Паризу 2024. има за сада једну представницу, Јовану Арсић из Зрењанина.
– Упознала сам је на ергометријади прошле године. Можда буде и неки дубл, волела бих да пробам да веслам с њом, јер је врхунски спортиста – рекла је Мина.
С обзиром на бројност женске екипе Мина је у Америци имала прилику да први пут весла осмерац, па и четверац са девојкама, јер је у Панчеву била у комбинацији са мушкарцима.
– У Тамишу сам веслала скиф, дубл и пробала сам двојац. Била сам задовољна свим дисциплинама, мада би било добро да је било више девојака па да пробам и четверац, али веслала сам га са мушкарцима. Зато бих волела да се више девојака прикључи Тамишу, како би имале више опција. У Америци сам се брзо навикла на веће посаде, лакше је прећи из мањег чамца у већи. Није баш лако ускладити осам девојака, али све смо боље. Веслале смо три трке у четверцу, на једној смо биле друге. Другачије су трке за мене јер су на пет километара, а у Србији сам веслала два, али није толико тешко колико сам мислила да ће бити – описала је Мина Михајловић, која је у тиму „Пилоти“ једна од четири интернационалке поред колегиница из Канаде, Новог Зеланда и Мексика.
Сезона почиње на пролеће и тада ће се веслати регате од 2 км.
– Дивизија један у којој се такмичимо обухвата целу Америку, али видећемо да ли ћемо се такмичити са свим универзитетима. Свакако да имамо нека важнија такмичења и причали смо већ шта је то што би требало да постигнемо када почне сезона.
К. Бугарски
