Леворуки бомбардер Никола Црноглавац одушевио препуни Спенс

После скоро осам година рукометна репрезентација Србије одабрала је Нови Сад за место где ће пасти одлука о одласку на Европско првенство 2020. у Аустрији, Норвешкој и Шведској.
nikola crnoglavac spens, ssusnjevic
Фото: Никола Црноглавац, фото: Дневник (С. Шушњевић)

И, испоставило се да је то био прави избор. Рукометаши су победили Швајцарску (32:31), изборили су одлазак на завршну смотру најбољих европских екипа, а Нови Сад и 6.000 посетилаца, који су здушно и отмено, без иједне увреде, од првог до последњег минута бодрили наш тим у великој сали Спенса и зато заслужују највећу оцену.

Одавно се није догодило то да се за рукометну утакмицу у Новом Саду тражила карта више, што је показатељ да Новосађани воле овај спорт. Оно што радује је то да је трбине претежно попунила младост, деца су дошла организовано из свих рукометних средина, логично највише из Војводине. Заслуге припадају техничком организатору и домаћину РК Војводина, иначе седмоструком узастопном актуелном шампиону државе, чији је тим људи дао немерљив допринос целокупној организацији својевсног спектакла.


Идол младима

Начином и стилом игром Никола је постао идол млађим генерацијама, што се могло видети у Спенсу, пошто је много младих од њега тражило аутограме и да направе селфи за успомену.

- Драго ми је и прија ми. Трудим се да оправдам указано поверење. Коначно сам добио праву шансу и трудим се да је искористим. Не желим да ме то понесе, већ да останем са обе ноге чврсто на земљи.


Сјајна атмосфера и прелеп амбијент, који је подсећао по свом колориту на најлепши ћилим, били су инспиративни за изабранике Ненада Перуничића да прикажу игру достојну спектакла и одласка на Европски шампионат. Успели су тек после драматичног финиша. У екипи је било три–четири играча (Никола Црноглавац, Дејан Милосављев, Богдан Радивојевић, Лазар Кукић) који су одскакали, а један од њих, јунак сусрета је свакако десни бек Црноглавац.

Репрезентација је после дуже времена добила опасног леворуког играча, поред којег “живе” и крило и пивот. Покренуо је и друге бекове, уносећи поверење и отварајући им простор за шут. Уз то, показао је самопоуздање, одговорност и храброст у критичним тренуцима. Велике и важне утакмице рађају јунаке, а Никола то и јесте био у мечу који нам је донео пласман на ЕП.


Учесници

Пласман на ЕП 2020. осигурале су 24 репрезентације, које ће бити распоређене у четири шешира.

Шешир 1: Шпанија, Шведска, Немачка, Француска, Хрватска, Мађарска. Шешир 2: Норвешка, Северна Македонија, Данска, Белорусија, Словенија, Русија. Шешир 3: Аустрија, Црна Гора, Летонија, Исланд, Португалија, Чешка. Шешир 4: Босна и Херцеговина, Пољска, Швајцарска, Украјина, Холандија, Србија.


– Хвала на лепим речима, али најважније је то да смо ми као тим остварили успех и испунили зацртани циљ. Свакако ја као појединац ништа не бих могао да урадим без саиграча. Можда сам ја сада искочио, следећи ће пут неко други. Најважније је то да ми међусобно градимо другарство на терену и ван њега, а квалитетним радом доћи ће и резултат. Поред играча, захвалио бих се и селектору Перуничићу, који је имао у мене поверење. Мени остаје да радим још више у новом клубу, Бакауу, и да у репрезентацији дам максимум. Код мене је најважније то да добро отворим утакмицу, а поверење се стиче головима, асистенцијама и тренерском подршком – рекао је Црноглавац. 

Ова екипа први пут се окупила пре седам месеци, у којој нема звезда.

– После свега два дана припрема несрећно смо ремизирали с Белгијом, али како је време одмицало веровали смо једни другима, градили добру атмосферу, а струични штаб нам је био ветар у леђа. Недостатак искуства нам је однео још један бод против Хрвата, да би после победе у Белгији знали шта нас чека у Спенсу. То је стварало додатни притисак, циљ смо остварили, пласирали смо се на ЕП  и то заслужено. Срећан сам због тога.

Репрезентативци су у одлучујући меч ушли прилично нервозно, што се показало и на терену.


Комплетна Југа на ЕП

Први пут на ЕП ићиће свих шест репрезентација са простора Југославије (Србија, Хрватска, БиХ, Црна Гора, Словенија и Македонија).

- Драго ми је због тога. Доказали смо да се на овим просторима игра добар рукомет. Сада чекамо жреб да видимо ко ће нам бити ривали. Без обзира на њихова имена, потребно је да се што боље спремимо и да дамо 100 одсто својих капацитета у свакој утакмици. Оно што је велики проблем је што нам време никад није савезник. У октобру имамо ЕХФ недељу и крајем децембра почињу завршне припреме, а имајући у виду да шампионат почиње 9. јануара 2020. остаће мало времена за уигравање у комплетном саставу – упозорава Никола.


- Поред важности меча и императива победе, имали смо много пехова, Милосављев је бранио са руптуром задње ложе, али је на своју одговорност играо, није желео да нас остави на цедилу, казавши да би бранио и са једном ногом. У 15. минуту смо због повреде остали и без Марсенића, изузетно важног играча и у одбрани и у нападу. С друге стране, Швајцарци су били растерећени. Желели смо да утакмицу решимо за пола сата, што је немогуће. Имали смо пет голова разлике (28:23, 47. минут), чиме смо анулирали предност Швајцараца, али поново смо платили данак неискуству. После неколико изгубљених лопти и исхитрених шутева, Швајцарци су серијом 7:1 повели голом предности. У тим моментима смо показали јаку вољу, жељу и борбеност и заслужено на крају славили.

Новосадска публика дала је додатни импулс.

– Срећан сам што сам први пут у дресу репрезентације играо пред публиком у Новом Саду, граду за који ме вежу најлепше успомене, јер сам седам година стасавао у каћком Југовићу. Дугујемо новосадској публици велику захвалност за подршку, што су нам били ветар у леђа и у тешким тренуцима, када смо после вођства од пет голова дошли у ситуацију да се боримо за победу. Једноставно нам нису дали да се предамо, већ нас терали да идемо напред.И успели смо – задовољан је Црноглавац.

Јово Галић

EUR/RSD 117.5124
Најновије вести