- Први пут су се тада окупиле девојке са којима је Шуги играла и оне су, меморијалном утакмицом између себе, показале да је нису заборавиле. Лане су нам у гостима биле девојке Петердомбиа из мађарског града Залаегерсега, а ове смо угостили наше некадашње ривалке и спортске пријатељице из ађанског клуба „Халас Јожефа“. Започели смо нешто што прераста у традицију, али како не постоји женски рукометни клуб у Бечеју, питање је докле ће све то трајати. Да би се женски рукомет вратио у нашу средину, потребно је, пре свега, много енергије, средстава и правилног селектирања девојчица. Ми ћемо се трудити да ова традиција што дуже опстане - рекао је пред почетак меморијалног сусрета Пера Башић, некадашњи тренер у клубу из Бечеја.
Ађанке нису криле задовољство што су Бечејке управо њих позвале да увеличају меморијал.
Да се Веснино име не заборави
Приватне обавезе спречиле су многе играчице из времена кад је Шуги била прва „јединица“ бечејског женског рукомета да дођу, али притекле су у помоћ оне нешто млађе и солидна екипа супроставила се комшиницама из Аде.
- Ово је покушај да се име Весне Волентиров Шуги, наше спортске колегинице која је прерано отишла са животне сцене, не заборави. Драго ми је да су нам ривалке биле Ађанке, чији сам дрес, после матичног Бечеја, и сама носила. Наравно да резултат није битан, већ међусобно дружење, сећања на Весну, односно приче о самом рукомету - укључила се у разговор Јасмина Обрадовић, која је као велики таленат била чланца јуниорске репрезентације Југославије.
- Радо смо се одазвале на позив господина Пере Башића. Ми смо, мада смо већ у годинама, и даље врло активне у оквиру РСИ и летос смо у Новом Бечеју освојиле злато на 12. Спортској олимпијади радника Војводине. За разлику од Бечеја, у нашем граду женски рукомет дише пуним плућима. Имамо све узрасне категорије, од пиониске до сениорске, пет тренера ради са девојкама и женски рукомет је популаран у граду - сазнали смо од капитена Ађанки Илдико Ерег, а све нам је потврдила и њена клупска колегиница и председница ЖРК „Халас Јожеф“ Моника Урбан Шите.
Истина је да у оваквим утакмицама резултат није примаран, али како организатор додељује пехар победнику, ваља приметити да су Ађанке славиле резултатом 15:10. Имајући у виду да је Весна Волентиров Шуги била голман, њена сестра Анђелка уручила је пехар и најбољем чувару мреже на утакмици Бечејки Тамари Живков Аксин. Додајмо да су играчице играле у дресовима са натписом Шуги меморијал. Леп спортски доживљај настављен је дружењем уз заједничку вечеру у ресторану „Мапамондо“, где су се прикључиле и неке девојке које су биле спречене да дрес натопе знојем.
Текст и фото: В. Јанков
