Сада је првак државе наставио у истом маниру и направио је још један добар корак довођењем десног крила Рајка Продановића, који се обавезао на двогодишњу верност.
Богатог интернационалног искуства, репрезентативац који је са Србијом постао вицешампион Европе у Београду 2012. године значиће много саставу са Слане баре.
„Очекујем да уз пар старијих саиграча помогнем млађима у тиму и желимо да наставимо оно што је Војводина радила прошле сезоне, па и претходних, када је освајала титуле. Сигурно да неће бити лако. Ниш је уложио озбиљне новце, појачао се и јесте да смо победили лако у првом колу СЕХА лиге, али то не треба да нас завара. У Суперкупу ће сигурно бити другачије и неизвесније. До тада ће им се можда вратити повређени играчи и можда ће довести још неко појачање“, рекао је Продановић.
Он каже да се лако договорио са управом Војводине о будућој сарадњи.
„Иако нисам никада играо овде, у добрим сам односима са људима из клуба. Имам 32 године и желим што више времена да проводим са породицом. Сматрам да могу још пар година да играм на високом нивоу и да помогнем Војводини.“
Од почетка припрема је са екипом коју води тренер Борис Ројевић, а сада је њихова сарадња и дефинитивно озваничена.
„Видело се и на турниру у Добоју и на тешком гостовању у Нишу да имамо квалитетну екипу. Војводина је на добром путу. Мислим да не би требало СЕХА лигу да користимо чисто за уигравање, већ сматрам да можемо да помрсимо рачуне другим екипама, највише оним које играју и Лигу шампиона и поготово на нашем терену. Атмосфера у тиму је изванредна, играчи су сви добри људи, све је перфектно.“
У СЕХА лиги Војводина ће играти и против Мешков Бреста чији дрес је Продановић носио претходне две сезоне.
„И они су доста променили екипу, довели су и новог тренера. Гледао сам у ком саставу су се супротставили Извиђачу у првом колу и зато кажем да тим клубовима који су и у Лиги шампиона можемо да помрсимо рачуне, ако у регионалној не буду играли у пуном саставу. Ако дођу са најјачом поставом, ми ћемо и тада, наравно, давати максимум.“
Он је после каћког Југовића обукао дрес шпанске Антекјере, Вардара, ПИК Сегеда, Веспрема, Рајн Некар Левена и Мешков Бреста. После десет година вратио се у српски рукомет.
„Нисам пратио дуго шта се дешава у Србији, али сам се прошле сезоне заинтересовао. Мислим да ће и сада наше првенство бити неизвесно. Ми бранимо титулу, што је увек теже него освојити је, али имамо играче који то могу да остваре“, сматра Рајко Продановић.
К. Бугарски
