(Од нашег специјалног извештача)
Мораће да се задовољи са такмичењем у утешном Президент купу, за пласман од 17. до 20. места, у којем су још Бахреин, Аустрија и Аргентина. Селектор рукометне репрезентације Србија Ненад Перуничић, после елиминације у првој фази Светског првенства у Берлину, изјавио је да је разочаран што екипа није прошла даље, али да верује у бољу будућност јер има потенцијал.
Након припрема и увида у квалитет играча, изјавили сте да ће бити неуспех уколико репрезентација Србије не прође у други круг?
– За мене је разочарење то што нисмо у другој рунди, иако је јасно у каквој смо групи били. Сви су свесни да смо показали нешто, али поновили смо старе бољке. Донекле смо променили ментални склоп, колико год да је разлике утакмицу мораш да играш до краја. Примера ради, против Немачке нисмо се предали, момцима честитам. Имали смо премало времена (свега осам дана били заједно) да уиграмо тим пред тако велико и важно такмичење, али да прихвата одговорност. Разлоге пораза увек тражим у себи, чињеница је да смо имали мало тренинга заједно. Мало је било времена да урадимо све што желим, иако смо играли жестоку одбрану. Резултатски је неуспех, за мене, колико год причали о времену. Играли смо против велесила, у доста сегмената били близу и мислим да ћемо бити у скорије време конкурентни свима. Прихватам критике стојим иза свега што се урадило.
Да ли се ваше мишљење по питању квалитета играча и нашег тима променило? Да ли је процена била погрешна?
– Ја стојим увек иза играча које изаберем. До самог краја сам држао 21 играча, баш због тога што је мало времена било. Можда је ту било места за Вејина. Постоји моја селекција, али и природна. Ја могу да стојим иза некога, али терен је најбољи показатељ. Сигурно је то да ће бити надоградња ових момака и екипе у будућности.
Пре почетка првенства, истакли сте да овај тим поседује квалитет да прође у други круг. Међутим, после пораза од Бразила изнели сте голе, истините и поражавајуће чињенице о недостатку техничких, али и менталних капацитета играча. Који је заправо ваш став?
– Више је то тада код мене било љутње него разочарења. Био сам разочаран зато што су губили лопте неке које су код прављења вишка пресечене него које су остављане да неко истрчи... Таквих је било јако много, грешке кроз измене где желе да уђу што пре. Не можема играти само срцем, морамо да добијемо зрелост у глави. Техничке грешке су нас коштале саме игре. Током припрема највише времнена смо проводили играјући одбране, вежбајући полуконтру и враћање назад.
Како објашњавате да је наша селекција на овом првенству имала највећи проценат техничких грешака? Уследиће анализа вашег рада, где ће сигурно бити различитих ставова и мишљења по питању лошег пласмана. Ко је заправо одговоран за квалитет играча: рукометни свет, тренери који обликују те исте играче унутар домаће лиге или селектор репрезентације који треба да свршене играче правилно процени, уклопи у један уходан тим?
– Не бих о томе да причам. Знате добро у којим условима већина тренера у Србији ради. Сви смо ми овде грешили, и играчи и ја. Просто неке ствари у рукомету се подразумевају да знаш (давање, примање лопте и укрштање). Што су играње у иностранству искварили неке сновне елементе то је сада друга нека ствар. Водићемо рачуна за надаље да постоји систем у клубу али и у репрезентацији.
Откако постоји рукометна репрезентација Србије, по проценама многих, ова екила је "најслабија" по квалитету и звучним именима. Видно је било да на терену није било вође. Да ли је у питању неодговарајућа селекција играча или заиста ни један играч не поседује лидерске вештине?
– Самим одабиром играча било је јасно да немамо звучних имена, што не значи да их неће бити ускоро. Жао ми је што је екстра талентовани Милан Јовановић имао повреду. Ја не могу одређивати вођу, он ће се сам од себе одговорношћу искристалисати, поготово мислим у нападу, што је јако битно, пошто смо их у одбрани имали, мислим на Драшка Ненадића, који их је повезивао. Док у нападу је било брзоплетости, што нас је враћало и давало предност ривалу.
Један сте од ретких селектора који је изјавио да је лично одговоран за било који неуспех репрезентације. Рекли сте да сте и ви грешили, уследиће анализа са стручним штабом. Међутим, шта даље? Који су следећи кораци за репрезентацију, а који за Ненада Перуничића?
– Ја сам већ урадио, гради се тим, небитно је колико ћу ја времена бити на челу репрезентације. Битно је да се направи национална, односно репрезентативна свест, да то није само од прве до друге утакмице и када изгубимо заборавимо да смо у репрезентацији и онда смо ту само физички да попунимо рупе. То мислим да смо показали да не радимо. Инсистираћу да се то више никада не дешава. Ако је ривал бољи 12 разлике, ми ћемо поносно изгубити, борећи се до краја. То је нешто што су они већ променили.
Лако је сада говорити шта би било кад би било. Међутим, из ове сада перспективе, да ли бисте нешто другачије урадили? Направили другачију селекцију или тактику?
– За све постоји другачије да се може урадити. Доста ствари ми промакне. Примера ради рекао сам после утакмице с Русима да сам имао лошу одлуку када сам замишљао Вању Илића на његовој позицији, али када је прошла утакмица видео сам да сам погрешио. Колико год био искусан и ово је нешто ново. Трудили смо се да будемо тим. Свака моја критика играчу ти си алиби, ти си зихераш, то значи да је рукомет фајтерска игра, немаш шта да изгубиш, поготово када ти тренер каже да нападнеш неког 50 пута има да то урадиш док не прођеш. Имаш моју слободу. Ако то уради на прву и направе му фаул и одустане од тога, онда имамо проблем. Ја тако нећу, или ћемо играти фајтерски спорт са пуно трчања, брзог центра и полуконтре, што смо и показали, то је начин који сам желео и који смо испоштовали. Видећемо докле ћемо доћи, ја стојим ту до оног тренутка док неко не каже да то није довољно - рекао је селектор Перуничић.
Јово Галић
