Овај 26-годишњи средњи бек изазвао је посебну пажњу наше јавности јер се родио у Ријеци, бранио је боје кадетске и јуниорске репрезентације Хрватске, да би сада одлучио да обуче дрес с националним грбом Србије, земље из које Вујићи вуку корене. То је први пут у спорту, бар у рукомету, да неко ко је рођен у Хрватској заигра за Србију. Ових дана Стефан Вујић с породицом, супругом и сином, борави у Новом Саду, па је то била прилика да попричамо са овим 192 центиметра организатором игре.
Откуд ви у Новом Саду?
– После завршетка полусезоне у Румунији дошао сам у Нови Сад да посетим родбину, коју имам и у Зрењанину, пошто су моји родитељи пореклом из Ечке. Овде често долазим када имам слободно време, а ускоро бих требао да решим и стамбено питање у Новом Саду, граду који се изузетно допада и мојој супрузи Тамари и мени.
Имајући у виду да сте рођени Ријечанин, прошли сте хрватску рукометну школу, играли сте у млађим репрезентативним категоријама Хрватске, откуд одлука да играте за Србију?
– Нисам ја бирао између Хрватске и Србије, већ је то била једина опција и конкретна понуда. У Хрватској нису ме више звали, разлоге нисам ни тражио. Увек сам био фокусиран на своју игру надајући се да ћу позив заслужити. Тај дан није дошао и не жалим. Људи из Хрватског рукометног савеза имају своје планове и виђење. Једном приликом Ивано Балић и Лино Червар су рекли да Хрватска има превише сличних играча, што им ствара потешкоће код избора.
У међувремену је дошла понуда РСС?
– Све је кренуло од разговора са тренером Марком Исаковићем током припремног турнира, када смо разговарали, али то тада није било ни време ни место. Чули смо се после, разговарали, тражио сам који дан да размислим, да се консултујем с мојима, наишао на одобрење свих с којима сам разговарао, а ту је било и хрватских репрезентативаца, и одлучио се да заиграм за Србију. Одлука не може да буде лоша.
У понедељак је окупљање српске репрезентације у Ковилову, имате ли трему, какав је осећај?
– Има позитивне треме. Уствари не бих је назвао тремом, већ ишчекивањем да све то крене. Имаћемо много припремних утакмица, потребно је да се фокусирам на најситније детаље. Пред нама је пред Нову годину турнир у Швајцарској, потом 2. јануара у Уједињеним Арапским Емиратима, 5. јанура с Македонијом, а 9. и 10. са Словенијом. Имамо мало времена, а много после и утакмица, зато морамо да будемо максимално унутар ове приче. Биће много разговора, видео анализа... Ако нисмо спремни 100 посто у тако кратком периоду не могу се направити ни добре ствари.
Каква су ваша очекивања на ЕП?
– Много добрих игара, производ мора да буде заједништво, добра клима, ако успемо све да то укомпонујемо, успех је загарантован.
Каријера
Стефан Вујић је рођен у Ријеци 7. јуна 1991. године, где је живео до 18. године и направио прве рукометне кораке. Преласком у Пореч почиње његов професионални развој. У сезони 2013/14. играо је за француски Нант, а годину дана касније за Истр, где је доживео повреду рамена. После једногодишње паузе заиграо је за ППД Загреб где је окусио нови рукомет у Лиги шампиона и много напредовао код Веселина Вујовића. Сада игра за Стеауу из Букурешта.
У Групи смо са домаћином Хрватском, Исландом и Шведском?
– Група је изузетно јака и захтевна. Први меч играмо с Хрватском, али ми морамо да уђему у ту утакмицу као и у сваку другу. Сигуран сам да ћемо дати све од себе у том мечу да отворимо шампионат победом. Свесни смо да то неће бити лако. Добро знамо ко су и шта су, каква је то репрезентација, да играју брз, физички захтеван и тактички поткован рукомет, са сјајним индивидуалцима. Но, не плашимо се, већ само требамо да уђемо хладне главе. Ништа лакше неће да буде ни против друге две репрезентације, јер је ЕП најјаче такмичење на свету. Играчи Шведске и Исланда играју у најјачим лигама, Бундеслиги и Француској, играју брзо и атрактивно, газе свих 60 минута, водили или губили 10 голова разлике и кажњавају сваку „црну рупу“.
Да ли је реалан пролазак у други круг?
– Незахвално је бавити се било каквим прогнозама. Идемо од утакмице до утакмице, па шта буде. У сваком случају отварање ће бити већи притисак на Хрвате него на нас. Ми можемо да играмо опуштеније, да дамо фокус на нас и нашу игру, како би што даље догурали. Ако је то финале нека буде.
Ко би могао да буде слаба карика?
– Нема је на ЕП. Једна слаба карика може да буде слабо темпирање форме, истрошеност играча од дуге и напорне полусезоне... То је оно што може да утиче на резултат.
Ко су фаворити ЕП?
– Има много кандидата. Ту мора да се на првом месту спомене Француска, без обзира што Хрватска игра код куће, ту је и Данска, Немачка, ма сваки од учесника може да дође до медаље – сматра Стефан Вујић.
Јово Галић
Да ли очекујете лошу реакцију домаћих навијача у Сплиту када будете изашли на терен?
– Прво, надам се да ћу добити поверење селектора Цветковића да заиграм у Сплиту. Професионални живот ме је научио да држим фокус на ономе што је битно. Реакције и мишљења су, сигуран сам, подељени. То је био мој лични избор, у ком свака позитивна реакција је добродошла, а негативне неће да продру до мене. Увек је лепше играти у пуној дворани и френетичној атмосфери.
