(Од нашег специјалног извештача)
Ове године, Пале и Славија из Источног Сарајева су биле домаћин Свесрпског купа, а капитен Војводине Светислав Веркић подигао је 4. пехар, тако да је српски шампион исто толико пута уписан на прелазни трофеј. Војводина је, као и претходни пут, до трофеја стигла после седмераца.
Иако су ове године у полуфиналима снаге одмерили међусобно екипе из Србије, односно из Републике Српске, па су финалисти били њихови прваци, Војводина и Борац, то није ништа битније променило у односу снага. Трећи пут ове две екипе играле су финале, а Новосађани су се и овога пута дочепали пехара. Међутим, мало је недостајало да Борац победи, а што то није било тако највеће заслуге иду голману Војводине Луки Арсенићу, који је блистао у другом полувремену, док је био на голу у два наврата приликом извођења седмераца када је изашао на крај с два Борчева играча.
Изабраници Бориса Ројевића приказали су два лица, у првом када су били бледа сенка издања против Металопластике, а у другом засјали су у пуном сјају. Првих двадесетак минута водила се беспоштедна борба, Војводина је и поред слабије партије успевала да контролише резултат. До 18. минута водили су 8:6, да би потом Ратковић био искључен на два минута и Веркић због приговора. То као да је утицало на Вошине играче, промашивали су чак осам пута, од тога три-четири зицера, правили невероватне грешке (8), а оно што је још више болело је било споро кретање у одбрани. Тешко су проналазили решење на бањалучку зону 5-1, а и оно што би успели да пробију заустављао је сјајни голман Слађан Суботић. Чак девет минута Војводина није дала гол, Борац је ангажованијом игром направио серију 6:0 и на одмор отишао са четири гола предности.
Прибак МВП
Креатор игре Војводине Немања Прибак проглашен је за најкориснијег играча овогодиошњег Свесрпског купа. Његов клупски колега Стеван Сретеновић заузео је прво место на листи стрелаца. Прибаку и Сретеновићу уручене су пригодне награде.
У другом полувремену на терену су се улоге промениле. Војводина је била ангажованија, агресивнија у одбрани, а њихов чувар мреже Лука Арсенић био је непремостива препрека за Бањалучане. Новосађанима је требало 28 минута да врате предност, последњи пут су имали у 20. минуту (9:7), да би Стефан Илић у 49. довео Вошу у вођство од 19:18. Прибак и поново Илић повећали су вођство на „+3“ (21:18). Борчеви играчи Миљковић и Вучићевић су се побринучлин да се победник не реши пет минута пре краја. Војводина је имала минут и по шансу да поведе са два гола, али је Станковић заустављен, па је Миљковић две секунде пре краја донео пенале.
У рулет завршници, сигурнији су били Новосађани, а и имали су расположенијег голмана Арсенића, који је понео ласкаву титулу играча утакмице.
Треће место заузела је шабачка Металопластика, која је у одлучујућој утакмици победила Славију из Источног Сарајева (31:15).
Текст и фото: Ј. Галић
Војводина – Борац м:тел 25:24 (22:22, 10:14)
ПАЛЕ: СРЦ Пеки, гледалаца: 300, судије: Балван и Праштало (Бањалука), седмерци: Војводина 5 (3), Борац 4 (2), искључења: Војводина 14, Борац 12 минута.
ВОЈВОДИНА: Овчина 3 (1), Милић, Мирковић, Прибак 3 (1), Илић 4 (1), Медурић 1, Арсенић (12 одбрана, 2 седмерца), Ратковић, Томић, Станковић 3 (1), Николић 4, Веркић (5 одбрана), Грозданић 3 (1), Вучковић, Сретеновић 4.
БОРАЦ М:ТЕЛ: Ракоција 2, Перић 1 (1), Јеремић 2, Линарес, Ђурђевић 4, Тодоровић, Њежић, Миљковић 4 (1), Лукић 2, Кнежевић, Суботић (13 одбрана), Вучићевић 5 (2), Рађеновић 2, Челић, Драгичевић, Дакић 2, Бера , Даничић, Мишковић, Радић.
Борис Ројевић, тренер Војводине после освајања трофеја истакао је да је екипа лошије одиграла финале, поготово прво полувреме.
„На полувремену смо направили договор за наставак, што је резултирало добром одбраном и нашом победом. Претходни дан за разлику од Борца, имали смо тежу утакмицу у полуфиналу, што је оставило трага на свежину екипе. Неколико одлука судија су утицале на нашу деконцентарцију. Заслужено смо освојили трофеј“, рекао је Ројевић.
Најбољи играч финала Лука Арсенић није крио задовољство, али је похвалио и саиграче на великом усппеху.
„Цела екипа је играла како треба, поготово друго полувреме. У првом смо били мало млаки, док смо у другом показали од чега смо ковани и зашто смо шампионска екипша. До тријумфа смо дошли захваљујући томе што смо играли одбрану на високом нивоу.“
