Наша екипа је у последњем колу победила Грчку резултатом 3:1. Александр Предке је на првој табли изгубио, док су Алексеј Сарана, Александар Инђић и Велимир Ивић победили.
У последње коло Србија, за коју је играо и Роберт Маркуш, ушла је изједначена са Немачком. У овом случају, када су обе селекције забележиле победе (Немци над Хрватима), додатни критеријуми одлучили су првака Европе, који су били на страни српског тима.
Одлична игра наших репрезентативаца, сјајна атмосфера у екипи, искуство тренера и селектора Миодрага Перуновића довело је нашу репрезентацију на трон Европе. Пре почетка смотре, Србија је према просечном рејтингу од 38 тимова, заузимала 10. место. Последњу медаљу са великог такмичења наши шахисти донели су још 1989. године.
Алексеј Сарана је освојио злато на другој табли, Велимир Ивић као резерва на петој, а Роберт Маркуш бронзу на четвртој.
Женска репрезентација Србије поразом у последњем колу остала је нажалост без медаље. У 9. колу девојке су изгубиле резултатом 1:3, једини поен екипи донела је изванредна Теодора Ињац. На крају турнира екипа Србије, која је одлично играла све време, заузела је осму позицију на табели. Првакиње Европе постале су Бугарске након победе над Грузијом у последњем колу.
Теодора је освојила злато на првој табли, а Тијана Мандура на петој као најбоља резерва. За Србију су још играле Адела Великић, Марина Гајчин и Јована Ерић. Селекторка је Алиса Марић, а тренер Зоран Арсовић.
К. Б.
