Вест је ођекнула и проширила се брзином муње дуж читаве бивше Југославије. Оставио је дубок траг у свету шаха. Још као мали заљубио се у њега и до последњег дана играо га је са истом енергијом. Слободан Мирковић задужио је шахисте широм света, јер је својим тренерским радом, објављеним књигама и, пре свега, партијама допринео да ова игра добије једну нову димензију. Ово је ненадокнадив губитак за шаховску фамилију.
Имао је своју методологију рада, која је допринела да произведе многе мајсторе. Ипак, треба издвојити свакако рад са велемајсторима Бојаном Вучковићем, Милошем Перуновићем и Николом Седлаком, који су сви постали репрезентативци Србије. Био је признат тренер Светске шаховске федерације (ФИДЕ) и, као такав, носилац у раду многих наших клубова. Слободан Мирковић је започео шаховску каријеру у Младости из Нове Пазове, где је годинама био прва перјаница и допринео да тај клуб оствари највеће успехе. Поред тога, играо је за Партизан и Црвену Звезду, затим Раднички Београд, да би последњу сезону провео у Бановцима Дунав.
Рођен је 28. јула 1958. године у Земуну, а живео је у Новој Пазови, да би се као средњошколац вратио у родни град, где је и преминуо. До 1990. године је активније играо и штета је да овакав један мајстор, са великим знањем и искуством, није постао и носилац највише титуле. Слободан Мирковић је, ипак, већ од 1990. године решио да се преусмери на развој младих шахиста, иако је тада имао само 32 године. Као тренер оставио је дубок траг у Младости из Нове Пазове, Партизану, Црвеној Звезди и Раду. Његови ученици су освојили укупно 11 титула кадетских првака Југославије и Србије и Црне Горе. То је заиста резултат вредан сваког поштовања. Његове дубоке анализе, лепа реч, подршка и разумевање увек су били присутни, а онима који су га познавали заувек ће остати у срцима. Иза њега је остао син Никола и супруга Невенка, као и армија шаховских ученика, којима ће остати у вечном сећању. Слободан Мирковић биће сахрањен у петак 11. децембра у 13 часова на Новом бежанијском гробљу у Београду.
Нека му је вечна слава и хвала!
