Мада је атмосфера углавном напета и не зна се ко је коме добацио да је аматер, имају времена да попричају са пролазницима, који непрестано застају и гледају, мислећи да код њих важи правило „гледај и ћути”, те се питају да ли ће се партија завршити патом, ремијем или шах-матом.
Иако посебну драж има и тај похабани сто који се поред подлоге користи и за бележење телефонских бројева, лозинки, занимљиво је и дрво изнад, једино са те стране, које им је природан сунцобран и штити их од врућина.
Поред трафике, која им је на располагању за освежење, иза њих је и штанд са старим књигама. Заправо, ово је прави, едукативни, традиционални кутак.
Текст и фото: Ј. Дамјановић
