Владимир Станкић: Биће још већих успеха
Ако је судити на основу сребра са Европског првенства за млађе сениоре до 23 године у Пољској и онога како приступа и одговара обавезама, рвачи који су Новом Саду доносили медаље
Александар Јованчевић (бронза са ЕП) и Бојан Мијатов (светска бронза и европско злато за јуниоре) добиће правог наследника. Реч је о 20-годишњем Владимиру Станкићу, талентованом рвачу који је поникао у Фрушкогорцу из Сремске Каменице, а већ две године тренира у Новом Саду под стручним надзором легендарног Александра Јованчевића и Александа Лугоње.Владимир је освајањем европског сребра (85 кг),а Виктор Немеш злата постигли изванредни успех и најавили успешне дане српског рвања.
* Колико ти значи сребро за даљу каријеру, питали смо младог Новосађанина.
– Заиста сам пресрећан и ово ће бити велики подстрек за мене да још више и квалитетније тренирам. Знам да сам на правом путу који води до медаља у сениорском узрасту, где је до успеха много теже доћи и где треба уложити много више труда. Напорне и тешке припреме и тренинге ћу лакше подносити пошто знам да то води до медаље.
* Да ли је тешко било доћи до сребра?
– Редом су падали Белорус Хоха Хахнидзе, Грузијац Салва Качидзе, потом у полуфиналу Пољак Кристијан Форвела, да би на крају, у одлучујућој борби, поклекао од Немца Дениса Кудле. Најтеже ми је било против домаћина Форвеле, док сам четвртфинале против Грузијца добио техничким тушем, а бацио сам и два шутера, што је наишло на опште одушевљење. У финалу сам имао најискуснијег и најтрофејнијег ривала, светског и европског првака из Немачке, који је још једном показао да је изузетно квалитетан борац.
* За релативно кратако време си дошао до великог успеха?
– Крајем 2009. године сам се определио за рвање, почео сам да трнирам у Фрушкогорцу код тренера Петра Дробњака, који ми је дао добру основу. Врло брзо сам напредовао и постизао добре резултате на домаћој сцени, постао сам и члан кадетске и јуниореске репрезентације, што ме је вукло напред и да се максимално посветим овом спорту. Како сам сазревао у мом клубу нисам имао одговарајућег партнера па сам од пре пола године постао члан Новог Сада, за кога сам већ последње две године рвао лигашки део, пошто су та два клуба увек имала изванредну сарадњу.
* Који су твоји приоритети у будућности?
– Очекују ме тренинзи у клубу, као и припреме у националној селекцији са тренером Стојаном Добревим, који ме је, уз селектора Сретена Дамњановића, припремао за ЕП за млађе сениоре. Прво велико такмичење су Медитеранске игре у Мадриду. Наравно, нећу да сада размишљам о неким даљим циљевима, идем степеницу по степеницу, а надам се да ће на крају као резултат доброг и посвећеног рада доћи и нека од медаља са највећих сениорских такмичења.Надам се још већим успесима – верује Владимир Станкић.
Јово Галић
О Владимиру ће се тек чути
Речи легендарног рвача Александра Јованчевића од пре неколико година о Владимиру Станкићу да се ради о једном од највећих талента у грчко-римском стилу добијају потврду.
– Резултат који је сада остварио смо очекивали још прошле године, пошто су му сви параметри ишли наруку, али очигледно ове су се тек поклопиле све коцкице. Међународни турнир у Загребу је био наговештај његовог за нијансу зрелијег рвања у односу на раније, што је потврдиоло и ово ЕП, које је само пролазна станица до његових спортских остварења. Овај резултат је првенствено подстрек за њега, али и за све чалнове Новог Сада. Ради се о врло осећајном рвачу, технички поткованом, са одличним физичким предиспозицијиама. На тренингу је изузетно марљив, вредан и заинтересован за усвајање нових техника. Ради се о борцу за кога ће се тек чути у будућности – рекао је Јованчевић.