То показује истраживање словачког пословног портала ПаyЛаб, спроведено за регион Балкана, Централне Европе и земаља Балтика.
Према овој студији, „божићни бонус“ у Мађарској у просеку износи око 854 евра, што чини 91 одсто просечне бруто зараде у тој земљи.
У Србији, где је исплата годишњих бонуса ретка појава, будући да их добија тек 8,0 одсто запослених, „13. плата“ износи просечно 481 евро, или 86 посто просечне бруто плате, што је знатно више него у Хрватској или Словенији.
На трећем месту по висини „божићних бонуса“ је Словачка са просечних 787 евра (79 посто бруто плате), на четвртом је Босна и Херцеговина са 625 евра (78 посто бруто зараде), а пета је Чешка чије грађане на крају године обрадује новчана награда од 724 евра (69 одсто плате).
Словенци са просечним бонусом од 422 евра (31 одсто плате) налазе се на шестој позицији, а прате их Пољаци са износом од 262 евра (28 одсто), док је „божићница“ у Хрватској у просеку тешка 185 евра (23 одсто плате).
Годишњи бонуси у Естонији износе у просеку 210 евра (22 одсто бруто плате), у Финској и Летонији 624 евра и 186 евра, респективно (21 проценат плате), а у Литванији 173 евра, што је такође еквивалент петини просечне бруто зараде.
Божићни бонуси су најраспрострањенији у Хрватској, где их добија до 44 посто запослених, иако њихов износ није тако висок, а њихова исплата је такође врло присутна компанијска пракса и у Словенији, где их добија око трећина запослених, при чему је износ нешто већи него у Хрватској.
У Босни и Херцеговини „13. плату“ добија око 15 одсто запослених.
Исплата бонуса за божићне празнике је нешто мање уобичајена у земљама Централне Европе, али је њихов знос далеко великодушнији него у осталим земљама обухваћеним истраживањем, наводи се у истраживању.
