Макрон, који је у Немачку дошао у недељу да би учествовао у обележавању дана сећања на жртве рата и диктатуре, позвао је европске земље да преузму већу одговорност за сопствену судбину, нарочито на плану одбране.
Он је рекао да је обавеза француско-немачког савеза да "не дозволи да свет склизне у хаос и да га води путем мира".Макрон је истакао да Европа не може да игра своју улогу "ако не преузме већу одговорност за своју одбрану и безбедност, и задовољи се другоразредном улогом на међународној сцени".
С друге стране, како наводи АП, Ангела Меркел више је усмерена на изборе за Европски парламент у мају идуће године који могу да пруже шансу популистима и партијама које су против ЕУ да придобију већу подршку бирача. "Морамо много тога да учинимо да маја идуће године да бисмо створили уједињенију, суверенију и ефикаснију Европу, што нам је тако неопходно", рекла је Меркелова.
Две највеће земље ЕУ, додаје АП, могу да буду снажна сила, али су њихови лидери тренутно суочени с падом подршке код куће. Макрону пада популарност у земљи, где је 250.000 људи протестовало због најаве пораста цена гаса, док Меркеловој опада утицај од како је саопштила да се неће више кандидовати за функцију председнице владе.
Она је, међутим, подржала Макронов предлог о формирању у будућности европске армије, а обоје су истакли да ЕУ мора да смањи зависност од других, односно од САД, за своју одбрану. Председник САД Доналд Трамп узнемирио је недавно савезнике у НАТО, како је написао на Твитеру, да морају више да плате за одбрану или да "само себе бране".
АП, међутим, додаје да срдачан сусрет у Берлину Меркелове и Макрона уочи децембарског самита ЕУ о евру, не може да прикрије разлике између Немачке и Француске у ставу према економским питањима.Две земље су се сложиле о заједничком буџету чланица еврозоне, али предвиђена средства, 20 до 25 милијарди евра, што је свега око 0,2 одсто њиховог БДП-а, далеко је мање од неколико процената за шта се залагао Макрон.
Постигнути споразум, који ће бити поднет на самиту у децембру, резултат је немачког одбијања да новац пореских обвезника из богатијих земаља, као што је Немачка, иде финансијски несигурним земљама као што су Италија и Грчка.
Немачка и Француска не могу да се сложе ни око одређивања пореза дигиталним компанијама као што су Амазон и Гугл. Француска и Европска комисија сматрају да тим компанијама треба да се одреди порез, док Немачка сматра до о томе треба да одлучи 36-члана Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
