"Инсистирамо на институционалном ставу по овом питању. Ни у Уједињеним нацијама, ни у Европској унији нема белгијског или аустралијског језика, што те земље и становници нормално доживљавају. Потребно је разјаснити питање заједничке историје, док је све остало беспринципијелност Бојка Борисова пред Бриселом", рекао је Петков.
Према његовом мишљењу, на тај начин Скопље ускоро може почети да поставља и територијалне захтеве.
"Територијалне претензије су само питање дана", казао је Петков.
Почетком децембра, Македонска академија наука и уметности усвојила је Повељу о македонском језику у којој су га окарактерисали као независни књижевни језик, којим се званично говори у земљи, што је изазвало оштре критике Бугарске академије наука.
Поводом усвајања повеље, огласила се и странка ВМРО-Бугарски национални покрет, која критикује захтеве Скопља у вези са језиком и заједничком историјом.
"Македонац и Бугарин су две речи које значе једно те исто. Због тога позивамо нашу браћу са друге стране границе да не претерују", навела је прошле недеље та странка у саопштењу
