"Онда би ваљда дошло до напретка по питању Македоније, а повећао би се и притисак на Босну и Херцеговину да спроведе реформе", рекао је Свобода на првом у низу разговора у оквиру пројекта „Турнеја по Европи“, невладине организације Јуропиен Вестерн Балканс и Фондације Фридрих Еберт.
Према његовим речима, за ЕУ и сам западни Балкан би било добро да више земаља заједничким напорима иде ка испуњавању услова и спровођењу реформи, али сумња, каже, да је то реално.
Указао је да не треба полазити од тезе да је чланство у ЕУ обавезно за Србију:
"Чланство није нешто чему мора да се тежи", рекао је.
„Међутим, ако Србија жели да промовише европски напредак онда ће јој чланство у Унији помоћи. Можете градити путеве и железничке пруге између Београда и Будимпеште и имати везе са Пирејом, али они нису довољни ако се не модернизује остатак привреде“, рекао је Свобода.
Он је додао да ни Унија није комплетна без Србије.
„Могу и ЕУ и Србија да живе без чланства, али наравно чланство Србије у Унији би било боље по безбедност, стабилност, мир, и наравно, када је реч и о миграцији, по Европу“; уверен је аустријски политичар.
Указао је и да је Србија ближа модерној индустрији и друштву од осталих земаља региона.
Када је реч о односима Србије са Русијом објаснио је да је против политике условљавања.
„Нисам против тих веза, јер и Аустрија скептично гледа на санкције. Истовремено, треба имати у виду шта би то Србија добила увођењем санкција, пошто треба још времена за њен пријем у чланство ЕУ. Међутим, када постанете чланица морате да следите заједничка правила“, подвукао је Свобода.
Он, међутим, каже и да Русија није успешан модел који треба следити, јер и та земља није довољно инвестирала у модернизацију привреде, већ економија зависи од нафте и гаса.
