КРВАВА ГОДИШЊИЦА: Дан када су усташе ухапсиле Дамјана Штрпца и још стотину Граховљана; Живог га одрали и бацили у јаму на Велебиту

Усташе су ухапсиле Дамјана Штрпца, тадашњег пароха граховског, чиме је започео његов мученички пут који ће се окончати свирепим убиством у комплексу логора смрти Госпић–Јадовно–Паг.

Млади свештеник, који је имао свега 29 година, прво је спроведен у усташки затвор у Босанском Грахову, а потом депортован у Лику, на стратиште Велебита, где је заједно са стотину својих парохијана из Грахова и Гламоча доживео незамисливе муке.

Према историјским сведочењима и записима Српске православне цркве, свештеник Дамјан је пре смрти подвргнут најмонструознијем мучењу од стране усташких крвника.

„Убијен је на најсвирепији начин који људски ум може да замисли. Усташки мучитељи су га живог одрали, а затим исјекли на комаде. Док је млади свештеник умирао у најтежим мукама, злочинци су у својеврсном трансу певали, веселили се и славили његове патње“, наводи се у историјским хроникама овог злочина.

Након што су му тело потпуно искасапили, усташе су његове остатке бациле у једну од 32 дубоке бездане, крашке јаме на Велебиту, које су током лета 1941. године постале масовна гробница за десетине хиљада Срба и Јевреја.

Дамјан Штрбац је рођен 1912. године у Плавну, планинском селу код Книна. Као млад човек посветио је живот Богу и свом народу, не слутећи да ће његова служба у Босанском Грахову постати његово стратиште, али и место духовне бесмртности.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 2003. године препознао његову жртву и чисту веру, те је Дамјан Штрбац званично проглашен за свеца и уписан у диптих светих као Свети Дамјан Граховски (Новомученик).

Данашњи дан остаје трајни подсетник на невино страдање, али и на снагу вере која је надживела оштрицу усташких џелата и бездане велебитских јама. Спасоносни спомен на Светог Дамјана данас се посебно чува међу верницима у Епархији бихаћко-петровачкој и његовом родном Книнском крају.