„ДНЕВНИК” СА МЕДИЦИНСКИМ СЕСТРАМА НА ИНСТИТУТУ ЗА ОНКОЛОГИЈУ ВОЈВОДИНЕ Стресан посао који тражи посвећеност
Посао медицинске сестре увек је тежак и захтеван, те је потребно пуно љубави и снаге да би се он радио.
Можда је најтеже сестрама на Институту за онкологију Војводине, јер раде са најтежим болесницима и сведоци су многих тужних и потресних тренутака.
Главни техничар Клинике за радијациону терапију ИОВ Марија Баста каже како имају три оде љења и дневну болницу и дневно се озрачи око 200 пацијената. Зрачење може да буде унутрашње (брахитерапија) и спољашње (телетерапија).
- Сестре дају упутства пацијентима, проверавају налазе које пацијенти доносе и позивају их на зрачење. У току зрачења се прати стање и санирају евентуалне компликације. Са сваким пацијентом сестре проведу по 20 до 30 минута. Када, прво, пацијенти дођу на онколошку комисију разговарају са њима о терапији и томе шта их све чека током лечења и шта м огу да очекују. Разлике у лечењу зависе од врсте тумора, а добијају све информације – наводи Баста.
Медицинске сестре су носиоци посла, увек су уз пацијента и кад виде промене, прве одреагују
По њеним речима, овде се лече пацијенти који имају туморе дојке, ОРЛ, туморе главе, простате, абдо- мена, као и берахитерапија за гинеколошке туморе. Зрачи се дневно по 50 пацијената на сваком од четири апарата. Онако како се пацијент сними, тако ће бити зрачен, тј план зрачења се одмах тада одређује.
- Пацијенти питају често колико ће зрачење трајати, да ли боли, ако се јавља благо пецкање које може да се санира, контролише се крв-на слика. У просеку зрачење траје шест недеља. Брахитерапијом се пацијенти зраче једном до два пута недељно, када нема телетерапија. Има и оних који су хоспитализовани током зрачења, ако живе далеко или не могу да путују. У болници добијају све што им треба...
Немогуће је дистанцирати се
Данијела Марчета каже како терапије дуго трају, некада је то шест месеци, некад и цела година, а некада и више година:„Тешко је професионално се дистанцирати, када знамо пацијенте годинама и са њима све преживљавамо. Не може да се огугла на то. Некада се мења терапија, оптерећени су многим стварима, треба им разговор и подршка. Различит је приступ сваком пацијенту и није свеједно суочити се таквом дијагнозом. А све је више младих пацијената који се лече”...
Главна сестра Дневне болнице за хемиотерапију Данијела Марчета каже да дневно имају око 100 пацијената који добијају хемиотерапију, биолошку терапију, хормонску терапију или циљану терапију. Неке терапије се добијају интравенски, а неке су у таблетама или пак добијају инјекције лека.
- Све зависи од врсте терапије. Код нас долазе сви онколошки пацијенти, осим оних који имају рак плућа, који се лече на Институту за плућне болести. Пацијенти се прво прегледају, па им доктор одреди терапију у односу на висину и тежину. Од 50 до 60 њих добија венску терапију, а остали таблете или ињекције. Терапија се припрема у Дневној болници, односно растварају се цитостатици и терапија се даје у болници, након чега пацијенти иду кући. Припрема цитостатика траје око 10 минута – објаснила је Марчета.
За лекове који се налазе на такозваној Ц листи, чека се да стигну из болничке апотеке, јер постоји посебан процес издавања тих лекова .Марчета истиче да у Дневној болници нема листе чекања за хемиотерапију. Терапија некада иде уз зрачење, према протоколу, на основу дијагнозе и ПХ налаза. Прави се индивидуална терапија за сваког пацијента. Некада је више лекова у хемиотерапији.
- Сестра све ради, од администрације, припреме и давања лекова, води рачуна о стању лекова, отпушта пацијенте. Имамо једну просторију за палијативно збрињавање и ту се даје симптоматска терапија, за пацијенте који су лошијег општог стања – каже Марчета и додаје како имају доста младих пацијената.
Главна сестра Службе за анестезију са реаниматологиојом Катарина Крстић ради у два одељења, за анестезију, интензивну терапију и нега, као и у одсеку за терапију бола. Кроз одељење за анестезију прођу сви пацијенти који се оперишу, а таквих је 10 до 15 сваког дана.
- Интензивна терапија и нега је након абдоминалних операција (црева, желудац, јетра, панкреас) и након гинеколошких операција. Некад има седам, а некад троје пацијената дневно. Терапија бола се ради у терминалној фази болести, код пацијената који имају тешке болести, у било ком моменту. Раде се и периферне нервне блокаде, код пацијената који су са хроничним болом и терапију добијају једном дневно. Медицинска сестра припрема сваког пацијента, гледа пратећу документацију, уводи пацијента у анестезију пре операције. Дневно има 10 до 15 пацијената, у зависности од врсте хирургије. Осим у операцијоној сали, анестезија се добија и код брахитерапије, јер се пацијенти успављују да би им се поставио уређај који омогућује унутрашње зрачење, а успављују се и код ендоскопских третмана, ендоскопије и гастроскопије – објашњава Крстић.
Након операције сестре у интензивној терапији и нези прате пацијенте 24 сата дневно, прате се витални параметри, дренажа, изглед ране, нега пацијента и дају прописану терапију. Тежак је посао, јер се свакодневно сусрећу са различитим причама и судбинама и приватним и у лечењу. Пацијенти су често жељни разговора и много им значи када им се објасни свака процедура. Важно им је да неко буде љубазан према њима.
- Медицинске сестре су носиоци посла, увек су уз пацијента и кад виде промене, прве одреагују...
Главна сестра Института за онкологију Војводине Сандра Спаић каже како је рад у установи терцијарног типа из области онкологије захтеван и по питању лечења и бриге о пацијентима, тако и по едукацији која је константна и неопходна, како би пацијенте лечили применом најмодернијих и најсложенијих процедура.
- Изузетно је важна константна едукација медицинских сестара и техничара, како би се примениле најмодерније и најсложеније процедуре у лечењу и нези онколошких болесника – закључила је Спајић.
Љубица Петровић