"КАД РОНИЛАЦ ЗАРОНИ, СВИ ДРЖЕ ДАХ" Сваке године у Србији се удави до 45 људи
Сваке године у Србији се утопи између 35 и 45 људи. Трагедије нису изостале ни овог лета и то најчешће на местима која нису предвиђена или уређена за купање. Надлежни апелују на опрез, и да децу држимо под надзором. Ако ипак до трагедије дође, у потрагу крећу рониоци жандармерије.
На температури Саве од двадесетак степени, уз видљивост 10-15 центиметара, при површини воде, потрага за телом своди се на искуство, обуку, добру припрему. Од почетка године у ронилачкој јединици таквих задатака било је чак 12, а трагали су и у језерима, барама, па и рекама где се по правилу не ослањају само на вид.
Жандарм-ронилац Марко Вучковић наводи да се све ради на осећај и додир уз комуникацију са старешином.
"Kад ронилац зарони..."
"Језера су бистрија, али су доста дубља, а што је дубље губимо видљивост. Све можемо уз помоћ додира и лампе. Физички је доста компликовано, јер ронимо под свим условима без обзира да ли смо расположени или не", рекао је Вучковић.
Kада ронилац зарони, цео тим је фокусиран и на његову безбедност. Сам ток реке, препреке као и предмети које вода носи, представљају додатну опасност за рониоце, па је поверење у колеге с којима се договарају комуникационим ужетом, такозваним ужетом живота, апсолутно.
Уже живота користе и за унапред договорене сигнале.
Kапетан полиције Филип Димитријевић објашњава комуникацију ужетом.
"Ако желим да проверим да ли је наш ронилац добро даћу два трзаја, он треба да ми да сигнал да је примио, кад ми врати два трзаја ја знам да је он добро и да може да настави даље", рекао је Димитријевић.
Задатак ове јединице није само потрага за утопљеницима. Воде рачуна о безбедности скупова спортских догађаја на води или под водом, као што је, на пример, Светско првенство у веслању, различите регате или помоћ колегама из других јединица.
Сефови, оружје, доказни предмети – шта све рониоци проналазе
Марко Младеновић, заменик команданта Ронилачке јединице, навео је неколико ситуација у којима реагују.
"Kада смо радили три првенства у роњењу на дах, дешавало се да остану да дну базена, они то зову блек оут. Ми смо зарањали и извлачили их на површину. Поред обезбеђења високих званица на води и пружања асистенција приликом хапшења, радимо и потрагу за предметима злочина који су одбачени, попут оружја, одбачених сефова који могу касније послужити као доказни предмет у поступцима", рекао је Младеновић.
Наредни задатак који их чека је сигурност учесника спуста Дрином планираног за 19. јул.
Дринска регата у Бајиној Башти је најстарија манифестација на реци Дрини, а велики спуст од Перућца до Рогачице традиционално окупља на хиљаде сплавара, међу којима има и непливача и оних који не воде рачуна о сопственој безбедности.