ЛЕКОВИ ЗА СМИРЕЊЕ СВЕ ДОСТУПНИЈИ МЛАДИМА „Смиреле” стигле и у школске клупе

Чак 18 одсто младих у Србији сматра да би до таквих лекова могло прилично или веома лако да дође - а то, нажалост, потврђује и пракса. Фармацеути се, истовремено, сусрећу с покушајима да се контрола заобиђе туђим рецептима, различитим лекарским извештајима и одласцима од једне до друге апотеке.

Млади у Европи пију мање алкохола него претходне генерације, али то не значи нужно да су престали да траже супстанце које ће их опустити, смањити анксиозност или променити расположење. Најновије европско ESPAD истраживање, спроведено 2024. међу ученицима старим 15 и 16 година, показало је да је 8,5 одсто ученика у Србији бар једном у животу користило транквилизере или седативе без лекарског рецепта (бенсендин, ксалол, ривотрил, диазепам, бромазепам, алпразолам, клоназепам и лоразепам). Код дечака је тај проценат 5,4 одсто, док је међу девојчицама чак 11 одсто. У ESPAD истраживању из 2019.  такве лекове је без рецепта користило око 5,8 одсто ученика у Србији – 3,6 одсто дечака и 7,9 одсто девојчица. За пет година укупан удео је, дакле, порастао са приближно шест на 8,5 одсто.

Податак да готово сваки пети ученик од 15 и 16 година у Србији верује да би до транквилизера без рецепта дошао лако, показује да контрола не може да се заврши на вратима апотеке

На питање колико би им било тешко да набаве лекове за смирење без лекарског рецепта, 18 одсто ученика у Србији одговорило је да би то било „прилично лако“ или „веома лако“. Исти проценат забележен је и код дечака и код девојчица. Домаћа истраживања показују и да пут до таблете најчешће не води преко интернета – јер не мора. У националном истраживању о немедицинској употреби лекова у Србији најчешћи извор анксиолитика били су пријатељи и чланови породице. Следила је набавка у апотеци, уз легално прописану терапију или без рецепта, док је интернет као извор навело свега троје испитаника. 

Весна Билић, фармацеуткиња из ланца апотека „Др Макс“, каже да покушаји заобилажења прописане процедуре нису реткост.

Код нас постоји јасно прописан протокол за издавање ових лекова. Издају се уз здравствену картицу, а ако терапија није евидентирана на картици, пацијент мора да има извештај лекара који није старији од шест месеци или одговарајући лекарски рецепт. Када се лек изда на основу папирног документа, на њему се уписује датум, стављају се печат и потпис, како би се знало да је пацијент тог дана добио терапију. По потреби се проверава и који је лекар рецепт издао - објашњава Билић.

Ипак, покушаја да се исти систем заобиђе има. 

– Пацијенти покушавају да користе различите лекарске извештаје. Неко, на пример, има више извештаја, па лек подигне на основу једног, а затим покуша да употреби други или неки старији извештај у другој апотеци. Управо зато на извештају остављамо податак када је лек издат и за који период је терапија обезбеђена - каже наша саговорница. 

Велики апотекарски ланци имају информационе системе у којима је знатно лакше уочити да је пацијент већ преузео прописану терапију. Простор за покушај злоупотребе, међутим, остаје када се користи папирна документација и иде од једне до друге апотеке.

– То не раде само млади. Имамо покушаје и код старијих људи, али се најчешће сусрећемо с адолесцентима, и младим пунолетним особама, отприлике до 24. године - истиче Билић.

Када је реч о малолетним пацијентима, она наводи да се у њиховој апотекарској пракси бензодиазепини малолетницима не предају на исти начин као пунолетним пацијентима, већ терапију за њих преузима родитељ или старатељ. 

Проблем се, међутим, не завршава бензодиазепинима. Посебну пажњу токсиколога последњих година привлачи прегабалин, лек из групе габапентиноида који се користи, између осталог, у лечењу неуропатског бола, епилепсије и одређених анксиозних поремећаја.

Истраживање стручњака ВМА и Националног центра за контролу тровања, засновано и на подацима Агенције за лекове и медицинска средства Србије, показало је да је потрошња прегабалина у Србији између 2012. и 2021. порасла више од 200 пута. У Националном центру за контролу тровања током посматраног периода забележена су 374 тровања габапентиноидима, а у 95,5 одсто случајева био је присутан прегабалин. Злоупотреба је утврђена у готово трећини анализираних случајева.

Још озбиљнију страну проблема показује истраживање објављено 2025. године, које је обухватило 193 пацијента стара од 18 до 25 година, лечена на Клиници за ургентну и клиничку токсикологију Националног центра за контролу тровања ВМА после намерног тровања у периоду од 2020. до 2023. године: код 109 пацијената, односно 56,5 одсто, у тровању су коришћени бензодиазепини. Чак 64,8 одсто пацијената употребило је две или више супстанци. Овај резултат још један је доказ колико су бензодиазепини лако доступни када млада особа посегне за лековима у ризичној ситуацији.

Весна Билић сматра да се проблем не може свести само на оне који покушавају да преваре фармацеута или лек набаве на црном тржишту. По њеном искуству, потребна је и већа контрола прописивања терапије.

– Мој утисак је да се ови лекови понекад сувише лако прописују. Требало би много пажљивије контролисати коме се лек даје, због чега, колико дуго треба да се користи и да ли је и даље потребан. То су лекови чија употреба мора да се прати - каже Билић.

Управо је у томе специфичност злоупотребе лекова у односу на класичне илегалне дроге. Супстанца коју млади користе без медицинског разлога може истовремено бити сасвим легалан и потребан лек за неког другог члана породице. Не мора постојати дилер у мрачној улици, па чак ни продавац на интернету. Понекад је довољно отворити фиоку. А податак да готово сваки пети ученик од 15 и 16 година у Србији верује да би до транквилизера без рецепта дошао лако, показује да контрола не може да се заврши на вратима апотеке.

Ивана Радоичић