ПИРОТСКИ ЋИЛИМ- СРПСКО БЛАГО НА УНЕСКО ЛИСТИ Снежана Петровић, ткаља, израђује уметничка дела више од три деценије: Мој отац је рекао "Чувајте традицију, јер ћете тако сачувати себе"
Пиротски ћилим није само украсни предмет – он је симбол града, огледало традиције, уметност у влакнима и понос који се преноси генерацијама.
У сваком његовом узорку испредене су приче жена, историје народа и културе која одолева времену. Данас, у доба глобализације и брзе производње, пиротски ћилим остаје усправан као сведочанство аутентичности, рукотворине и трајне лепоте.
Историја пиротског ћилима
Почеци израде пиротских ћилима сежу у време османске владавине, када су пиротске ткаље почеле да стварају ћилиме без икакве основе или шаблона – по сећању и осећају. Вештина се преносила с колена на колено, а сваки ћилим био је јединствен, попут поруке у шифри.
Током XIX века, пиротски ћилими постају препознатљиви широм Балкана, а посебну популарност стичу на дворовима и у богатим кућама Србије и Бугарске. У Европи, први пут су приказани на изложбама крајем XИX века, где су одмах привукли пажњу због своје технике и декоративности.
Тајне ткања
Пиротски ћилим се тка техником такозваног ћилимарског веза, на вертикалном разбоју, без употребе чвора, што резултира са два идентична лица – ћилим је исти с обе стране. Користи се искључиво домаћа вуна, бојена природним пигментима – кором дрвета, лишћем, плодовима, па чак и инсектима.
Мотиви су геометријски, симетрични и увек носе симболичко значење: кључ означава заштиту дома, звезда срећу, птица слободу, чарапа здравље, а дан и ноћ баланс живота. Свако село или домаћинство имало је свој препознатљиви стил.
Културна и уметничка вредност
Пиротски ћилим је 2012. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2017. постао је део УНЕСКО-ве листе нематеријалне културне баштине човечанства. Овај статус није само почаст – он је и обавеза да се ткање чува, негује и преноси млађима.
Музеји у Србији и иностранству чувају оригиналне пиротске ћилиме као уметничка дела. Неретко се користе и као сценографија у филмовима и позориштима, али и као инспирација савременој моди и дизајну ентеријера.
„Свако има свој мотив у срцу“ – реч ткаље из Пирота
У разговору са Снежаном Петровић, ткаљом из Пирота са више од 30 година искуства, сазнајемо:
„Када седнем за разбој, све друго нестаје. У тим нитима ја сам са својом бабом, која ме је учила, и са прабабом коју никад нисам упознала. Ћилим није само рад – он је мој живот. Мој отац је рекао: чувајте традицију, јер ћете тако сачувати себе.“
Снежана каже да све мање младих жели да учи ову вештину, али се нада да ће туризам и едукација пробудити интересовање нових генерација.
Будућност ћилима
Данас, пиротски ћилим се суочава са изазовима масовне производње, недостатком младих ткаља и скупом природном сировином. Ипак, постоји нови талас ентузијаста: удружења жена, радионице за туристе, пројекти у сарадњи са уметницима и дизајнерима.
Све је више иницијатива за увођење ћилима у модеран живот – као зидне декорације, ташне, јастуке или чак дигиталне принтове инспирисане традиционалним мотивима. У томе лежи и кључ опстанка – да ћилим остане аутентичан, али да добије нови живот кроз креативну употребу.
Пиротски ћилим је више од предмета – он је памћење у вуни, глас жена које ткају приче, симбол једног краја који је спреман да свој идентитет подели са светом.