ПОЖАРИ СВЕ ЧЕШЋИ НА СРПСКОЈ ПЛАНИНСКОЈ ЛЕПОТИЦИ Шумама на Тари прете и климатске промене и нехат људи, чувари природе чине све што је у њиховој моћи

Ипак, са годинама то шумско богатство могло би да буде десетковано услед шумских пожара који су услед климатских промена све чешћи. Управо због тога, озбиљно се ради на превенцији како би штете из године у годину биле све мање.

- Пожари на Тари нису свакодневни, да кажем, али примећено је у последње време да су постали све чешћи и интензивнији. Примећено је такође да је пожарна сезона све дужа него што је иначе и да се пожари јаве на више локација у истом дану, такозвани симултани пожари. Ми смо ове године имали само два мања пожара, узрокована варничењем жица на далеководу ниског напона. У Србији је у том периоду било чак 600 пожара у једном дану, док је Тара тада била мирна. То не могу да припишем срећи, то је резултат тога што је локално становништво подигло, да кажем, културу превенције. А и посетиоци су све боље информисани захваљујући информативним таблама о дневном ризику од пожара које се налазе на нашим улазним капијама, казао је за РИНУ Марко Томић, шег ренџерксе службе НП Тара.

Тара као просторна целина спада у прву категорију угрожености од шумских пожара, односно пожара на отвореном простору, јер се налази у највишој ризичној зони према важећим проценама. То је последица конфигурације терена, присуства четинарских шума, пре свега борових.

Најугроженији делови Националног парка свакако су село Заовине, Калуђерске баре, Расиште и други делови где имамо велики проценат четинарских шума. Као један од фактора за све учесалије пожаре помињу се и климатске промене, јер је све више дугих сушних периода који утичу на чешће и интензивније избијање пожара.

- Највећу штету у новијој историји причинио је пожар у селу Заовине 2012. године, где су директне материјалне штете биле неколико стотина хиљада евра. Оно што је важно напоменути јесте да су еколошке последице вишеструко веће. Према неким проценама, еколошке штете су десет пута веће од директних материјалних. То се односи на угрожавање биодиверзитета, станишта и неких ретких и заштићених врста, изјавио је Томић.

Осим природних, ту је и незаобилазни људски фактор који је такође јако често узрок шумских пожара на Тари.

- Појединачних случајева намерног паљења јесте било, али то је веома ретко. Најчешћи случајеви су људски фактор из нехата, односно услед непажње. То су непажња, непрописно спаљивање траве или неки технички проблеми, као што је далековод ниског напона који нам прави велике проблеме. За разлику од ранијих година, свест становништва је сада много већа, па се ти намерни случајеви готово и не евидентирају, додаје наш саговорник.

Када су у питању људски капацитети, национални парк има обучене људе из редова запослених. То су пре свега чувари природе, чувари шума, ловочувари, који имају положен стручни испит из заштите од пожара.

- Поред тога, спроводимо и едукативне радионице кроз пројекте. Заједно са професорима и ватрогасним јединицама организујемо заједничке обуке. С друге стране, побољшали смо и техничке капацитете. Имамо два специјализована пик-ап возила за брзе интервенције, са по 300 литара воде. Циљ нам је брза реакција и смањење времена интервенције. Такође имамо и ватрогасни камион који има капацитет од две и по тоне воде. Што се тиче техничких  капацитета, добро смо опремљени. Сада, кроз ЛФМ пројекат за Западни Балкан, добили смо и приступ сателитским услугама ране детекције пожара и праћења развоја пожара помоћу тих технологија, наглашава Томић.

Пре неколико година укључили су и локално становништво у систем заштите од пожара. Тада су израђене две информативне табле које приказују дневни ризик од пожара, како би се посетиоци упознали са степеном опасности.