СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ДАНАС СЛАВИ ДВА ВЕЛИКА ЧУДОТВОРЦА Како би вас заобишла несрећа, обавезно изговорите ову беседу
Данас се обележава дан посвећен двојици светитеља чији су живот обележили молитва, аскетизам и истрајност у вери и страдању за православље.
Српска православна црква и њени верници данас молитвено обележавају дан посвећен Преподобном Висариону и Преподобном Илариону Новом, светитељима који се у црквеном предању памте по подвижничком животу, истрајности у вери и чудесима којима су, према предању, служили људима и слави Божјој.
Преподобни Висарион рођен је и васпитан у Мисиру, где је од ране младости кренуо путем духовног живота, трудећи се да, како се наводи, "не укаља духовну одежду у коју се обуче крштењем светим". У жељи за духовним узрастањем посетио је светог Герасима на Јордану, а слушао је и светог Исидора Пелусиота.
Живео је у великој аскези, посту и бдењу, а свој подвиг је, колико је било могуће, скривао од људи. Посебно се истицао по истрајности у молитви — једном је, према предању, четрдесет дана провео стојећи у молитви без хране и сна. Носио је једну хаљину и лети и зими, а имао је, како се наводи, и дар чудотворства. Није имао стално место боравка, већ је до дубоке старости живео по горама и пустињама, исцељујући болесне и чинећи, како се верује, многа чудеса. Упокојио се мирно 466. године.
Преподобни Иларион Нови био је игуман Далматске обитељи у Цариграду и ученик Григорија Декаполита, по чијем је узору и понео име Илариона Великог. Био је познат као човек дубоке молитве, храбрости и истрајности у страдању, нарочито у време иконоборачких царева, када је Црква била изложена прогонима због поштовања светих икона. Због своје одбране православног учења више пута је био затваран и мучен, али је, према предању, остао постојан у вери.
Након једне од смена власти и убиства цара Лава, који је раније прогонио поштовање икона, Иларион је ослобођен из тамнице, али је убрзо поново био изложен страдањима и заточеништву, све до времена правоверне царице Теодоре. У предању се наводи и да је имао дар прозорљивости, те да је видео анђеле Божје који односе душу светог Теодора Студита. Упокојио се у Господу 845. године, у седамдесетој години живота, оставивши сећање на монашки подвиг и верност вери упркос страдањима.
Обичаји
Верује се да данас треба изговорити беседу како вас не би пратила несрећа у животу: "Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. У срцу је воља, у срцу је љубав, у срцу је ум. Од доброг срца излази: мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање. Као што змија чува главу, тако и ти, сине, чувај срце своје. Сврх свега што се чува чувај, сине, срце своје! Јер у њега улази и из њега излази живот, који је од живога Бога."