Теретњак „пробио лед“ на новој брзој прузи! ПРОФУНКЦИОНИСАО ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ ОД БУДИМПЕШТЕ ДО БЕОГРАДА – КАРТА ОД МАРТА 25 ЕВРА
Први теретни воз, јуче, неколико минута после поноћи, кренуо је брзом пругом од Будимпеште ка Београду.
Тиме је деветогодишњи, највећи и најзначајнији инвестициони и инфраструктурни пројекат у овом делу Европе и први прекогранични пројекат у оквиру сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, који су заједно реализовале Србија, Мађарска и Кина, стављен у функцију.
Ту информацију је јуче по поласку воза објавио на свом ФБ профилу генерални директор мађарске железничке компаније MÁV Railtours Жолт Хеђи.
„Јутрос у раним сатима започео је редован теретни саобраћај на железничкој прузи Будимпешта–Београд. Тиме је окончан не само период изградње пруге и развоја инфраструктуре већ и фаза затворених тестирања. Са свакодневним теретним саобраћајем сада у реалним, стварним условима проверавамо обновљену пругу 150, пре него што се на њу врати и путнички саобраћај”, написао је јуче Хеђи.
Најкасније 27. марта кренуће путнички саобраћај између две државе на брзој прузи Београд–Будимпешта
Он је додао да су сва мерења и пробне вожње потврдиле да пруга испуњава све инфраструктурне и безбедносне услове неопходне за саобраћај теретних возова, али је нагласио да безбедност зависи од свих – не само од железничара, већ и од осталих учесника у саобраћају.
„Становници овог подручја навикли су на то да возови не саобраћају пругом, али од сада се поново могу редовно и великом брзином појављивати железничка возила на овој деоници. Молимо све да не учествују у саобраћају по навици: железничким прелазима треба прилазити уз строго поштовање саобраћајних прописа и уз дужну пажњу”, упозорио је директор мађарске железнице.
Подсетио је да је обнова пруге 150 била је највећа железничка инвестиција у Мађарској последњих година. Како је написао, на месту старе, лошег квалитета, једноколосечне пруге дуге 160 километара, од Ференцвароша до мађарско-српске граничне станице у Келебији, изграђена је двоколосечна пруга, пројектована за брзину од 160 километара на сат, са најсавременијим путничким објектима.
Мађарска и српска железница су се прихватиле да ће најкасније 27. марта покренути путнички саобраћај између две државе на брзој прузи Београд–Будимпешта, изјавио је јуче у Београду министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто.
За разлику од Мађарске, на нашој деоници брзе пруге прво су у саобраћај пуштени путнички возови. На траси од Београда до Новог Сада први путнички воз кренуо је 19. марта 2022. године, а на деоници од Новог Сада до Суботице, редован путнички саобраћај успостављен је 8. октобра прошле године, да би након тога кренули и теретни возови.
Гранична контрола
Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто појаснио је јуче да ће граничне контроле, посебно због примене система ЕЕС, бити сведене на минимум и организоване тако да не утичу много на брзину превоза.
„У Мађарској, пре граничне станице, на воз ће се укрцати контролори, полиција и цариници и они ће до следеће станице обављати контролу заједно са својим колегама из друге земље током вожње”, навео је мађарски министар.
Додао је да ће карте за путнички саобраћај новом пругом Београд–Будимпешта ускоро моћи да се купе по цени од 25 евра.
Изградња пруге за велике брзине у Србији почела је у августу 2017. године и била подељена на три фазе и деонице: Београд Центар – Стара Пазова (34,5 км), Стара Пазова – Нови Сад (40,4 км) и Нови Сад – Суботица (108,1 км), и то је прва пруга за брзине до 200 километара на сат у региону. Подразумевала је реконструкцију дотадашње једноколосечне пруге и изградњу другог колосека, како би се формирала савремена двоколосечна пруга високих перформанси за мешовити – путнички и теретни саобраћај и брзину до 200 километара на час.
У радове се ушло од друге деонице – од Старе Пазове до Новог Сада, на којој су подигнута два најважнија инфраструктурна објекта у служби железничког саобраћаја у оквиру читавог пројекта на нашој територији – вијадукт и тунел у Чортановцима. Тунел се састоји од две цеви, свака са по једним колосеком, дужине од по 1,2 километра. Вијадукт је дуг 2,9 километра и носи га 59 стубова, од којих је највиши 28 метара. Ту деоницу је радила руска компанија РЖД Интернешнел, а пројекат је финансиран из руског кредита за модернизацију српских железница.
На месту старе, лошег квалитета, једноколосечне пруге дуге 160 километара, од Ференцвароша до мађарско-српске граничне станице у Келебији, изграђена је двоколосечна пруга, пројектована за брзину од 160 километара на сат
Деоницу између Београд Центра и Старе Пазове градио је кинески конзорцијум China Railway International” и „China Communications Construction Company”, а ти радови почели су 5. јуна 2018. године. Исти конзорцијум од 7. априла 2022. године, када је обустављен железнички саобраћај између Новог Сада и Суботице, градио је пругу на тој, последњој деоници брзе пруге.
Брза пруга Београд – Будимпешта део је глобалног пројекта „Један појас – један пут“ инфраструктурног повезивања Европе и Азије, који је иницирала Кина.
Вредност читавог пројекта изградње пруге за велике брзине кроз Србију од Београда до Суботице према уговору износила је око 2,2 милијарде долара, а финансирање је обезбеђено из кредита Руске Федерације и кинеске ЕXIM банке, уз учешће пара из буџета Републике Србије.
З. Мл./ С. К-ч.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
