УЗНАПРЕДОВАЛИ ХОЧКИНОВ ЛИМФОМ У СРБИЈИ И ДАЉЕ ОДНОСИ ЖИВОТЕ Недостаје спасоносна савремена терапија
Пацијенти са узнапредовалим Хочкиновим лимфомом у Србији и даље имају лошију прогнозу од пацијената у региону зато што у Србији циљана биолошка терапија није доступна на почетку лечења, када даје најбоље резултате.
Примена ове терапије у првој линији омогућава излечење код 19 од 20 пацијената. Пацијенти у Србији се и даље лече протоколима старим више од пола века.
Поводом Националног дана борбе против лимфома, Удружење оболелих од лимфома „Липа“ скренуло je пажњу на кључне потребе пацијената са лимфомима, укључујући Хочкинов лимфом и дифузни Б крупноћелијски лимфом (ДБКЛ).
Сваке године у Србији Хочкинов лимфом се дијагностикује код око 250 пацијената, најчешће младих људи у периоду живота када тек граде породицу и каријеру. Болест се често развија неприметно, па се код чак 40 одсто оболелих дијагноза поставља у узнапредовалом стадијуму, а избор терапије на почетку лечења у највећој мери одређује исход болести. Управо зато је порука кампање „Цури нам време“ јасна: савремена терапија постоји и треба да буде доступна на почетку лечења, али пацијенти у Србији до ње и даље долазе прекасно.
Код узнапредовалог Хочкиновог лимфома преживљавање у највећој мери зависи од терапије која се примени на самом почетку лечења.
Тешке последице закаснеле примене лека
Председница Удружења оболелих од лимфома „Липа“ Маја Марковић каже како пацијенти у земљама региона савремену терапију добијају одмах, када она пружа најбољу шансу за излечење, док је у Србији она и даље резервисана за касније фазе болести.
- Последице су тешке, више повратака болести, компликованије лечење и, оно што је најтрагичније, изгубљени млади животи - истaкла je Маја Марковић.
Руководилац Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Крагујевац професор др Предраг Ђурђевић каже да примена циљане биолошке терапије на почетку лечења омогућава излечење код готово 95 одсто пацијената и значајно повећава стопу преживљавања.
- Упркос томе, у Србији се ова терапија и даље примењује тек након повратка болести, када су шансе да болесник преживи значајно мање. Додатно забрињава чињеница да у Србији и даље одређен број пацијената изгуби живот у првих пет година од дијагнозе, иако је реч о болести код које савремени терапијски приступ може довести до излечења - прецизира др Ђурђевић.
Пацијенти у Србији додатно губе драгоцено време и током дијагностичког процеса, који често траје месецима, док болест у међувремену напредује.
Специјалиста интерне медицине, хематолог у Институту за онкологију и радиологију Србије др Мила Пурић наводи да се наши пацијенти даље суочавају са терапијама старим више од пола века које не доводе до излечења код чак трећине оболелих. Ради се о токсичним цитостатицима који могу оставити трајне последице по срце, плућа и репродуктивно здравље.
- Пацијент оболео од Хочкиновог лимфома који се лечи на терет Фонда данас нема исту доступност савременим терапијама као пацијент који се лечи на терет здравствених фондова Републике Српске или Црне Горе. Наши пацијенти и даље не могу да приме циљану биолошку терапију на почетку лечења, када им је најпотребнија. Због тога су њихове шансе за излечење, за дуготрајан, здрав и продуктиван живот већ на почетку лечења значајно смањене - рекла је др Мила Пурић.
Удружење „Липа” апелује на надлежне институције да пацијентима у Србији омогуће доступност циљане биолошке терапије у првој линији лечења узнапредовалог Хочкиновог лимфома јер овим пацијентима цури време.