ВЕРСКИ ОБРЕД БЕЗ ЗНАЊА СПЦ на локалитету манастира Богородице Хвостанске ЕПАРХИЈА: Римокатолички свештеник с Косова одржао ПОЛИТИЧКИ ГОВОР с отвореним НАЦИОНАЛИСТИЧКИМ порукама
БЕОГРАД: Епархија рашко-призренска саопштила је да је на археолошком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар законом установљене специјалне заштићене зоне, у среду, 23. јула одржан јавни скуп са верским обредом без знања и сагласности СПЦ што представља, како се указује, директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама.
Како наводи епархија на сајту, током обреда, римокатолички свештеник са Косова, Фран Кољај, одржао је говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међуверску мржњу, у очигледној намери погрешне интерпретације историјски документованих чињеница и ради присвајања наслеђа СПЦ.
Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује тешко кршење закона као наставак низа провокација усмерених против СПЦ, и ургентно позива међународне субјекте да се активно ангажују на заштити угрожених верских и културних добара СПЦ, и обезбеде поуздане међународне гаранције Цркви у условима, како се додаје, све учесталијих кршења важећих правних норми и одсуства адекватних реакција косовских институција, наводи се у саопштењу.
Истиче се да је Кољај одржао политички говор са изразито националистичким садржајем, заговарајући нетрпељивост према лицима која нису албанског етничког или римокатоличког порекла, посебно усмеравајући нападе на православне Србе и муслимане, што се види из говора и без икакве историјске и правне основе називајући добро документовани српски православни манастир 'етнички албанским и илирским'".
Подсећају и да је средњовековни манастир Богородице Хвостанске реконструисан на темељима старије базилике током треће деценије 13. века.
Изграђен је у препознатљивом архитектонском стилу рашке школе, под црквеним покровитељством након успостављања Српске православне епархије Хвостанске 1219. године, епископског седишта које је основао Свети Сава.
Манастир је остао у непрекидној литургијској употреби Српске православне цркве све до краја 17. века, о чему сведочи богатство сачуваних документарних извора и црквених артефаката.
Након тога, манастир је претрпео оштећења у бурним историјским догађајима, запустео је, а грађа је постепено одношена.
Данас су на том месту сачувани само остаци велике средњовековне цркве, пратећих објеката и утврђења.
Будући да је реч о верском и културном добру од изузетног значаја, око остатака цркве Богородице Хвостанске је 4. јуна 2008. године, уз више од четрдесет других већих или мањих заштићених зона које обухватају српске средњовековне цркве и манастире, успостављена Специјална заштићена зона у пречнику од 100 метара, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама.
Унутар те зоне, никакве забрањене или ограничене активности, укључујући јавна окупљања, не могу се одржавати без претходне сагласности СПЦ и Савета за спровођење и надгледање.
Епархија рашко-призренска наглашава да је ово само најновији у низу инцидената који показују забрињавајућу ерозију њених права и слобода, која се или отворено занемарују, или произвољно тумаче.
Бројни су инциденти на које косовске институције нису правно реаговале или су их чак потпуно игнорисале, док, истовремено, отворени напади на СПЦ у појединим медијима и на друштвеним мрежама, стварају атмосферу потпуне некажњивости за незаконита дела усмерена против Цркве и њеног наслеђа на Косову и Метохији, наводи епархија.
Указују и да се такви незаконити акти све чешће спроводе без икаквих правних последица и да ће детаљно размотрити све расположиве правне могућности ради покретања поступака против починилаца овог чина, који се може тумачити као кривично дело, као и због кршења Закона о специјалним заштићеним зонама.
Међутим, услед вишегодишњег институционалног немара и селективне примене закона који се односе на насиље над објектима СПЦ, постоји озбиљна бојазан да ће и овај најновији инцидент остати несанкционисан, истиче епархија.
Додаје се да тај немили догађај, као и други у последњим годинама који све више задиру у гарантована права Цркве, показује до ког је степена нарушен правни оквир који регулише живот СПЦ.
Ови догађаји наглашавају хитну потребу за јачањем правног статуса СПЦ на Косову, у складу са међународним иницијативама, како би се обезбедило трајно присуство и сигурност њеног свештенства, монаштва и верника, као и ефикасна заштита њеног културног и верског наслеђа под снажним међународним гаранцијама, закључује епархија.
