КРВАВИ СЕПТЕМБАР У ЛИЦИ: Тридесет три године од страдања Срба у Медачком џепу – земља остала спржена, за злочин нико није одговарао!
Позната као „Крвави септембар у Лици“ или као акција „Спржена земља“, операција Медачки џеп била је трећи напад хрватских снага на подручје Републике Српске Крајине, које је тада више од годину дана било под заштитом Унпрофора.
У рано јутро 9. септембра 1993. године хрватска војска и полиција напале су српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Села су разорена и опљачкана, а убијено је 88 Срба, међу којима 36 цивила и 17 жена.
Ђукан Пјевач из Клека код Зрењанина сведочи да су прве гранате Читлук погодиле око 5.45 часова.
„Спавали смо када су прве тенковске гранате засуле Читлук. Настали су паника и бежанија. Отац Стево се тог јутра изгубио. Знамо да је убијен, али његове кости још нисмо пронашли“, сведочи Пјевач.
Нема живота у спаљеним селима
Он је са мајком, супругом и синовима, босоног, бежао према Почитељу и Метку.
„Чули су се цика, плач и запомагање. Осећали смо мирис паљевине. Спржили су тај наш комад земље да се никада не вратимо“, каже Пјевач.
Ни више од три деценије касније живот није враћен у ова села. Према сведочењу Драгана Пјевача, председника Координације српских удружења породица несталих, у Почитељу и Читлуку данас живи тек по један старац.
Он наводи да су међу жртвама пронађени људи са тешким повредама, прострелним ранама и одсеченим деловима тела, као и да су припадници Унпрофора касније извукли још 18 тела, од којих је већина била измасакрирана или спаљена.
И мајка Драгана Пјевача, Боја, била је међу жртвама. Њено тело пронађено је после 18 дана, са разбијеном лобањом и без три прста.
Правосудни парадокс
После вишегодишње истраге, Хашки трибунал подигао је оптужнице против генерала Јанка Бобетка, Рахима Адемија и Мирка Норца, по командној одговорности. Бобетко је у међувремену преминуо.
Случај је 2005. године пребачен хрватском правосуђу. Суђење Адемију и Норцу почело је 2007, а завршено наредне године.
Адеми је ослобођен, док је Норац осуђен на јединствену казну од седам година затвора због неспречавања убистава цивила, пљачке имовине и мучења ратних заробљеника.
У образложењу пресуде наведено је да су за операцију били одговорни и Давор Домазет Лошо и Жељко Сачић, али против њих није покренут поступак.
Током суђења изнета су сведочења о тешким злочинима над српским цивилима и заробљеницима, укључујући мучења, убиства и сакаћења.
После тродневних борби и сукоба међународних снага са хрватском војском, канадски генерал Жан Кот, тадашњи командант Унпрофора, забележио је:
„У селима кроз која сам прошао више нема знакова живота, ни људи, ни животиња, а разарање је потпуно, систематско и намерно.“
Тридесет три године касније, Медачки џеп остаје место страдања, али и питања на које породице жртава још чекају одговор: ко је наредио и ко је одговарао за злочине над српским цивилима?